Teško nam je da utvrdimo proceduru koja bi nam omogućila da obuzdamo „moć platforme“, kakvu poseduje kompanija „Amazon“ i njoj slične, s obzirom na to da one upravljaju vitalnim uslugama u oblaku. Ipak, prvo bih vas upoznao sa jednom tužnom činjenicom od koje nam svima teku krokodilske suze. Naime, prihodi kompanija „Snap“, „Fejsbuk“, „Tviter“ i „Jutjub“ pali su za oko 9,85 milijardi dolara u drugoj polovini ove godine. Novac je ogroman sve dok ga ne stavimo u širi kontekst. Berzanske procene prve tri gigantske kompanije su 86,9 milijardi dolara, 930,36 milijardi dolara i 44,07 milijardi dolara. Vrednost „Jutjuba“ je teže proceniti jer je deo „Alfabeta“, njene holding kompanije. Pošto je kompanija „Alfabet“ procenjena na 1,93 biliona dolara, možemo sa sigurnošću da pretpostavimo da je pad prihoda „Jutjuba“ potpuno zanemarljiv. Ipak, sve te firme su se na sav glas žalile na nepravdu koju im je nanela jedna od njihovih konkurentnih kompanija. Naravno govorimo o kompaniji „Epl“. Zbog čega? Još u aprilu, proizvođač ajfona je predstavio svoju politiku koju je grandiozno nazvao transparentnosti praćenja koje vrše aplikacije, a to je postignuto putem podešavanja mobilnog operativnog sistema kompanije, što je primoralo aplikacije na ajfonu da zatraže dozvolu pre nego što im bude omogućeno da prate ponašanje korisnika i serviraju im personalizovane oglase. Kao što se i moglo očekivati, većina korisnika je odbila da bude praćena, što je one koji su se nadali da će zaraditi mnogo od ciljnih oglasa prilično iznenadilo i nisu znali šta da rade. Na kraju krajeva, navodna jedinstvena prodajna ponuda (unique selling proposition – USP) nadzornog kapitalizma omogućava oglašivačima da usmeravaju poruke ljudima koji bi mogli da budu raspoloženi da ih prime. Dakle, nakon što je kompanija „Epl“ izvršila male prepravke okruženja iOS, mnogi od njih su se prebacili na oglašavanje na Androidu i – pazite sad ovo – na sve uspešnije reklamno poslovanje kompanije „Epl“. Sigurni smo da svi likuju kad čuju kako dobro poznati giganti počinju besno da škripe zubima, ali sve što smo upravo opisali je samo farsa koja nam otkriva pravu pozadinu događaja. Osim toga, pruža nam živopisnu ilustraciju korišćenja korporativne moći u digitalnom dobu. Samo jednim potezom (ili, u svakom slučaju, promenom koda operativnog sistema), kompanija „Epl“ je uspela da oduzme skoro 10 milijardi dolara prihoda od četiri konkurentska tehnološka giganta. To je pravi primer korišćenja ogromne moći. Veliki nerešeni problem našeg vremena je kako se nositi sa neobuzdanom moći tih divova i gde je potrebno obuzdati tu moć. Prvi korak na tom putu je postizanje kolektivnog razumevanja o tome kakvu moć oni zapravo imaju. Za takav postupak nam je potrebna taksonomija. U ranijoj eri, politički teoretičar Stiven Luks je predložio jednu. Postoje, rekao je, tri vrste moći: sposobnost da se primoraju ljudi da rade ono što ne žele, sposobnost da se spreče da rade nešto što žele i sposobnost da se oblikuje način na koji misle. Ovo poslednje je bilo korisno u razmatranju moći uticajnih vlasnika medija (na primer, Ruperta Mardoka) u starom medijskom ekosistemu. Iako se još uvek na neki način primenjuje na društvene medije, manje je korisno za umreženi ekosistem u kojem sada živimo. Potrebna nam je druga kategorija. „Moć platforme“ bi mogla da bude opcija. Svi tehnološki giganti poseduju tu moć u većoj ili manjoj meri. Što se tiče kompanije „Epl“, na primer, ona poseduje i kontroliše dve važne platforme, odnosno, softverske sisteme na kojima drugi mogu da uspostave poslovanje, a to su operativni sistemi na kojima rade uređaji kompanije i njena prodavnica aplikacija, koja odlučuje koje su aplikacije dozvoljene na kompanijinim uređajima. „Gugl“ poseduje nekoliko platformi – pretraživač i povezano tržište za oglašavanje, mobilni operativni sistem Android, platformu Jutjub i Gugl usluge u oblaku. „Fejsbuk“ (u stvari sada kompanija „Meta“) takođe poseduje nekoliko platformi – Facebook, Instagram i WhatsApp; „Tviter“ poseduje Tviter, a kompanija „Amazon“ poseduje svoje tržište i usluge u oblaku; a „Majkrosoft“ poseduje Windows/Office platformu i sve napredniju i razvijeniju uslugu u oblaku, Azure. Problem se sastoji u tome što ne postoji jedinstveni regulatorni sistem koji bi mogao da kontroliše, obuzda i spreči zloupotrebu moći platforme. U slučaju kompanije „Epl“, na primer, postoje dobri argumenti u korist stava da je promena njenog mobilnog operativnog sistema bila legitimna iako je potpuno poremetila „Snap“ i ostale kompanije, jer je ponudila korisnicima da izaberu da li žele da budu praćeni ili ne. Oni su odlučili da ne žele da budu praćeni. Ipak, što se tiče prodavnice aplikacija, postoje razlozi da se obavezni namet od 30% na prihode aplikacija smatra monopolskim dizanjem cena ili traženjem rente. Međutim najveći problemi za demokratska društva u vezi sa moći platforme javljaju se kada one postanu deo kritične infrastrukture društva. Kako su se platforme društvenih medija pretvorile u ključne komponente javne sfere od kojih zavisi demokratija, tako je njihova moć uključivanja ili isključivanja nečijeg govora dobila novi značaj. Zamislite samo šta se dogodilo kada je Trampu iznenada zabranjen pristup Fejsbuku i Tviteru, ali takođe zapamtite da bi ista moć isključivanja ili „de-platformisanja“ mogla da se primeni protiv govornika koje mi odobravamo. I nemamo kome niti znamo kako da se žalimo. Zatim, tu je kompanija „Amazon“, koja je zaista postala deo kritične infrastrukture mnogih demokratija, kao što smo otkrili tokom pandemije. Ovde se ne radi samo o isporukama na kućne adrese, već i o funkcionisanju država, kao što su pokazala nedavna otkrića o tome da su britanske bezbednosne službe postale zavisne od „Amazonovih“ usluga u oblaku. Nekada davno, prva stvar koju su vođe revolucionarnih pučeva morali da urade po preuzimanju vlasti bila je da obezbede kontrolu nad TV stanicama. Sledeći put, sve što će morati da urade je da nacionalizuju „Amazon“ i objave da je misija uspešno obavljena.
6622-kako-da-ukrotimo-tehnoloske-gigante-kada-oni-kontrolisu-infrastrukturu-drustva