Корисници могу да доносе информисане одлуке о друштвеним утицајима платформи које користе, а компаније би требало да следе њихов пример. Пандемија је показала да су глобални друштвени медији, платформе за размену порука и сарадњу заузеле централно место у свакодневном животу људи. Међутим, још увек не разумемо компромис између безбедности и приватности које пружају те платформе и стварних трошкова њиховог коришћења. На пример, навикли смо да нам кажу да је приватност роба, али нико није сасвим сигуран шта се продаје или по којој цени. Све ће се то променити 2022. године. Коначно ћемо видети да ће аргумент „приватност насупрот безбедности“ бити откривен као лажна дихотомија, а свеприсутно нарушавање приватности, што је пракса већине „бесплатних“ услуга, биће у потпуности откривено. Следеће године, корисници ће моћи да доносе много информисаније одлуке о ширим друштвеним утицајима услуга које користе. Начини на које технологија повезује наш свет били су незамисливи чак и пре десет година. Технологија повећава нашу способност да створимо много што-шта позитивно и добро, али такође имитира друштво и односе у њему и може, што и чини, да створи услове за лоше догађаје и поступке, али и да их погорша. У том случају, имамо како праве жртве, тако и праве злочинце. Криминал је некад био ограничен на локалне области, односно, локалне починиоце, који су изазивали локалну штету, а њих су јурили локални органи за спровођење закона. Многе глобалне платформе сада омогућавају глобални криминал, који се протеже од инвестиционих превара преко транснационалног организованог криминала до сексуалне експлоатације деце. Пошто споменуте платформе нису направљене да би се користиле за такве нелегалне радње, оне блиско сарађују са органима за спровођење закона на откривању и кривичном гоњењу криминалаца који су на тим платформама нашли своје уточисте и канале деловања. Међутим, у последње време видимо да компаније све чешће придају све мање важности јавној безбедности да би, како тврде, већу важност доделиле неком облику приватности. Један од аргумената против стварања система који би осигурали одговарајућу јавну безбедност је да би такви системи створили катастрофалну рањивост, при чему би глобална сајбер-безбедност била у великој опасности, а с друге стране, то би омогућило репресивним режимима да спроводе масовни надзор. Не верујем да би се то десило. Коначно, шифровање није тек крхки одбрамбени зид, то је математика са добро дефинисаним својствима. Може да спречи да се догоди нешто лоше, а истовремено омогући транспарентност и ревизију када је то потребно. Хајде да искористимо пример из свакодневног живота. Школе никад не градимо без пожарних излаза, иако они представљају потенцијалну рањивост јер имају браве које могу да се обију. Ипак, схватамо да те излазе треба надзирати камерама и обезбедити алармима, односно тим излазима треба правилно управљати. Алтернатива, а то је да су људи у опасности да изгоре до смрти, је несавесна. Тако је и у свету на мрежи. Безбедност је исто толико важна као и приватност корисника. Следеће године, компаније и корисници ће видети да су и једно и друго основни захтеви технологије. Неки људи верују да ће вештачка интелигенција све поправити, што је мало вероватно. За многе врсте злоупотреба или наношења штете, сами метаподаци нису довољни за поуздано обучавање модела вештачке интелигенције. Док преступници проналазе нове начине да злоупотребе услуге и платформе, веома је тешко развити моделе вештачке интелигенције без неког приступа садржају, у коме се види каква је намера људи који објављују садржај. Коришћење вештачке интелигенције на тај начин, такође би довело до будућности у стилу дистопијског Сувишног извештаја, где „магична кутија“ одлучује о томе да је неко вероватно починио злочин, али немамо доказа ни да га ослободимо кривице нити да га осудимо, јер нико не може да види садржај на којем се заснивала одлука. Видећемо да ће глобалне технолошке платформе морати да направе избор следеће године. Неке ће одлучити да се позабаве очигледном дихотомијом обезбеђивања приватности појединца док ће истовремено штитити јавну безбедност, како на мрежи, тако и у стварном свету, а неке ће, неизбежно, изабрати да то не ураде. И људи ће такође моћи да изаберу. Упоредиће релативне ризике и користи сваке платформе и одлучиће на основу онога што виде.
6626-koliko-kosta-kompromis-izmedu-privatnosti-i-bezbednosti