Korisnici mogu da donose informisane odluke o društvenim uticajima platformi koje koriste, a kompanije bi trebalo da slede njihov primer. Pandemija je pokazala da su globalni društveni mediji, platforme za razmenu poruka i saradnju zauzele centralno mesto u svakodnevnom životu ljudi. Međutim, još uvek ne razumemo kompromis između bezbednosti i privatnosti koje pružaju te platforme i stvarnih troškova njihovog korišćenja. Na primer, navikli smo da nam kažu da je privatnost roba, ali niko nije sasvim siguran šta se prodaje ili po kojoj ceni. Sve će se to promeniti 2022. godine. Konačno ćemo videti da će argument „privatnost nasuprot bezbednosti“ biti otkriven kao lažna dihotomija, a sveprisutno narušavanje privatnosti, što je praksa većine „besplatnih“ usluga, biće u potpunosti otkriveno. Sledeće godine, korisnici će moći da donose mnogo informisanije odluke o širim društvenim uticajima usluga koje koriste. Načini na koje tehnologija povezuje naš svet bili su nezamislivi čak i pre deset godina. Tehnologija povećava našu sposobnost da stvorimo mnogo što-šta pozitivno i dobro, ali takođe imitira društvo i odnose u njemu i može, što i čini, da stvori uslove za loše događaje i postupke, ali i da ih pogorša. U tom slučaju, imamo kako prave žrtve, tako i prave zločince. Kriminal je nekad bio ograničen na lokalne oblasti, odnosno, lokalne počinioce, koji su izazivali lokalnu štetu, a njih su jurili lokalni organi za sprovođenje zakona. Mnoge globalne platforme sada omogućavaju globalni kriminal, koji se proteže od investicionih prevara preko transnacionalnog organizovanog kriminala do seksualne eksploatacije dece. Pošto spomenute platforme nisu napravljene da bi se koristile za takve nelegalne radnje, one blisko sarađuju sa organima za sprovođenje zakona na otkrivanju i krivičnom gonjenju kriminalaca koji su na tim platformama našli svoje utočiste i kanale delovanja. Međutim, u poslednje vreme vidimo da kompanije sve češće pridaju sve manje važnosti javnoj bezbednosti da bi, kako tvrde, veću važnost dodelile nekom obliku privatnosti. Jedan od argumenata protiv stvaranja sistema koji bi osigurali odgovarajuću javnu bezbednost je da bi takvi sistemi stvorili katastrofalnu ranjivost, pri čemu bi globalna sajber-bezbednost bila u velikoj opasnosti, a s druge strane, to bi omogućilo represivnim režimima da sprovode masovni nadzor. Ne verujem da bi se to desilo. Konačno, šifrovanje nije tek krhki odbrambeni zid, to je matematika sa dobro definisanim svojstvima. Može da spreči da se dogodi nešto loše, a istovremeno omogući transparentnost i reviziju kada je to potrebno. Hajde da iskoristimo primer iz svakodnevnog života. Škole nikad ne gradimo bez požarnih izlaza, iako oni predstavljaju potencijalnu ranjivost jer imaju brave koje mogu da se obiju. Ipak, shvatamo da te izlaze treba nadzirati kamerama i obezbediti alarmima, odnosno tim izlazima treba pravilno upravljati. Alternativa, a to je da su ljudi u opasnosti da izgore do smrti, je nesavesna. Tako je i u svetu na mreži. Bezbednost je isto toliko važna kao i privatnost korisnika. Sledeće godine, kompanije i korisnici će videti da su i jedno i drugo osnovni zahtevi tehnologije. Neki ljudi veruju da će veštačka inteligencija sve popraviti, što je malo verovatno. Za mnoge vrste zloupotreba ili nanošenja štete, sami metapodaci nisu dovoljni za pouzdano obučavanje modela veštačke inteligencije. Dok prestupnici pronalaze nove načine da zloupotrebe usluge i platforme, veoma je teško razviti modele veštačke inteligencije bez nekog pristupa sadržaju, u kome se vidi kakva je namera ljudi koji objavljuju sadržaj. Korišćenje veštačke inteligencije na taj način, takođe bi dovelo do budućnosti u stilu distopijskog Suvišnog izveštaja, gde „magična kutija“ odlučuje o tome da je neko verovatno počinio zločin, ali nemamo dokaza ni da ga oslobodimo krivice niti da ga osudimo, jer niko ne može da vidi sadržaj na kojem se zasnivala odluka. Videćemo da će globalne tehnološke platforme morati da naprave izbor sledeće godine. Neke će odlučiti da se pozabave očiglednom dihotomijom obezbeđivanja privatnosti pojedinca dok će istovremeno štititi javnu bezbednost, kako na mreži, tako i u stvarnom svetu, a neke će, neizbežno, izabrati da to ne urade. I ljudi će takođe moći da izaberu. Uporediće relativne rizike i koristi svake platforme i odlučiće na osnovu onoga što vide.
6626-koliko-kosta-kompromis-izmedu-privatnosti-i-bezbednosti