Tehnološki gigant je istakao svoju čvrstu nameru da uz pomoć veštačke inteligencije transformiše obrazovanje i tako je izazvao bujicu etičkih pitanja, ali i uznemirenost među mnogobrojnim stručnjacima iz različitih oblasti. Kada se generalni direktor kompanije Sundar Pičaj obratio prisutnima na godišnjoj konferenciji programera I/O, 18. maja 2021. godine, dao je dve izjave indirektno navodeći da je „Gugl“ sada najmoćnija svetska organizacija u oblasti obrazovanja. Otvarajući konferenciju, on je u svom uvodnom govoru s ponosom rekao da je kompanija tokom pandemije uspela da „pomogne učenicima i nastavnicima da nastave da uče bez obzira na to gde su se nalazili“.
Nekoliko minuta kasnije, najavio je kompanijinu novu jezičku platformu veštačke inteligencije, centralni deo dugoročne strategije kompanije u razvoju veštačke inteligencije, sa konkretnim primerom primene u obrazovanju. LaMDA – Language Model for Dialogue Applications (Jezički model za dijaloške primene), kako je tvrdio, mogao bi da omogući učenicima da postavljaju pitanja na prirodnom jeziku i dobiju razumne, činjenične i zanimljive odgovore.
„Dakle, ako bi učenik želeo da sazna nešto više o svemiru“, napisao je Pičaj na blogu kompanije, „model bi dao razumne odgovore, i tako učinio učenje još zabavnijim i zanimljivijim. Ako bi taj učenik želeo da pređe na neku drugu temu“, dodao je, „ LaMDA bi mogao da nastavi razgovor bez bilo kakve dodatne obuke.“ Plan kompanije je da ugradi LaMDA u svoj paket alata, softvera i proizvoda u računarstvu u oblaku Workspace .
Spomenute izjave ukazuju na to kako „Gugl“ planira da unapredi svoje poslovanje u obrazovanju posle krize izazvane kovidom-19, dakle, konsolidovanjem ogromnog rasta svojih platformi u školama i integrisanjem veštačke inteligencije u nastavu i učenje. To je izazvalo zabrinutost među zagovornicima privatnosti i stručnjacima, jer to kompaniji omogućava pristup podacima o učenicima i školama na međunarodnom nivou.
„Guglova“ globalna učionica
Pošto se škole ponovo otvaraju širom sveta, kompanija naporno radi na tome da obezbedi da velike zarade ostvarene 2020. godine mogu da se održe или povećaju dok se učenici vraćaju u fizičke, a ne u virtuelne učionice. S obzirom na to da se broj korisnika „Guglove“ digitalne platforme za učenje, Gugl učionica ( Google Classroom), povećao sa 40 miliona (pre pandemije) na 150 miliona samo godinu dana kasnije, kompanija je objavila novi „plan razvoja“ za platformu početkom 2021. godine.
„Kako sve više nastavnika koristi Učionicu kao svoj „kutak“ za učenje tokom pandemije, mnoge škole je tretiraju kao svoj sistem upravljanja učenjem ( LMS – learning management system) “, napisao je menadžer programa Gugl učionica. „Iako nismo nameravali da od Učionice napravimo LMS , ona je, ipak, posvećena ispunjavanju novih potreba škola.“
Kompanija je na godišnjoj konferenciji Learning with Google (Učenje sa Guglom) upoznala prisutne sa planom razvoja Učionice kao školskog LMS -a, a pored toga je predstavila 40 novih modela chromebook prenosnih računara, kao i nadogradnju karakteristika njegovih proizvoda koji se koriste u obrazovanju. Ti postupci samo potvrđuju strateško širenje kompanije u oblasti obrazovanja, koje traje već 15 godina, od kada je predstavila besplatni softver za obrazovanje 2006. godine i jeftine chromebook računare 2011. Njena dominacija u školskom hardveru i softveru još više je ojačala tokom pandemije .
Stalno proširivanje kompanijinog uticaja u obrazovanju uvek je bilo veoma kontroverzno. Pre pet godina, neprofitna organizacija za digitalne slobode Electronic Frontier Foundation podnela je službenu žalbu Federalnoj komisiji za trgovinu protiv „Gugla“ zbog prikupljanja i rudarenja ličnih podataka učenika sa chromebook računara i Google Apps for Education (Gugl aplikacije za obrazovanje, koje su danas poznate pod nazivom u Workspace for Education) bez dozvole или izbora da se takvo prikupljanje onemogući. Istraživači sa Univerziteta Boras u Švedskoj istakli su da je politika privatnosti Google Apps for Education LMSprikrila poslovni model kompanije i tako u potpunosti onemogućila da se utvrdi koje je podatke o učenicima kompanija prikupila i za šta ih koristi.
Kompanijino rudarenje podataka u obrazovanju postalo je još spornije. U februaru 2020. godine, državni tužilac iz Novog Meksika podneo je tužbu navodeći da „Gugl“ krši privatnost učenika koji koriste kompanijine chromebook računare i softver, što je u suprotnosti sa saveznim zakonom i sa obavezom o očuvanju privatnosti učenika, dokumentima koje je kompanija potpisala da će ih poštovati. Kompanija se, prema rečima državnog tužioca, obavezala da će sakupljati, održavati, koristiti i deliti podatke o učenicima isključivo u obrazovne svrhe, ali nastavila je da ih rudari u komercijalne svrhe.
Bez obzira na to, u narednim mesecima, kompanija je nastavila da se širi po obrazovnim sistemima u celom svetu, često uz podršku državnih или nacionalnih odeljenja za obrazovanje i međunarodnih organizacija, kao što je OECD. Kontroverze oko prikupljanja i deljenja podataka verovatno će biti izraženije kako se Učionica bude širila. Istraživanje koje je objavio tim sa univerziteta u Australiji i Velikoj Britaniji, naglasilo je da su stotine nezavisnih dobavljača obrazovnih tehnologija integrisane u Učionicu, što potencijalno omogućava kompaniji da proširi svoje postupke izvlačenja podataka van platforme. Plan razvoja Učionice potvrđuje da postoji utvrđeni put za proširenje tih integracija preko tržišta Classroom add-ons (dodataka za Učionicu) koje nastavnici zatim mogu dodeliti učenicima koji ne moraju dodatno da se prijavljuju na njih. Tako Učionica postaje glavni prolaz za učenike ka pristupu drugim resursima koji nisu „Guglovi“.
Takvi dometi daju „Guglu“ neverovatnu moć čuvara ulaza u industriju obrazovne tehnologije, jer kompanija postavlja pravila za druge nezavisne dobavljače koji žele da se integrišu u Učionicu i za razmenu podataka između njih. Učionica, u svojoj novoj ulozi LMS -a, može čak da se integriše sa postojećim školskim informacionim sistemima, delujući kao ključni interfejs između škole i evidencije o učenicima. Širenje Učionice i njene integracije daju prioritet određenom modelu obrazovanja koji se zasniva na stalnom prikupljanju i razmeni podataka o učenicima na različitim platformama putem Gugl oblaka. U takvom razvoju događaja, sve je teže razlikovati komercijalne svrhe od obrazovnih. Kompanijin poslovni model, koji se zasniva na izvlačenju podataka, podržava digitalne pristupe podučavanju i učenju kojima je kompanija pomogla da se uspostave kao globalni model za budućnost školovanja.
Tehnološko-etička revizija
Čini se da će „Gugl“ novo svojstvo veštačke inteligencije progurati i u škole. Obrazovanje neće biti jedina oblast društvenog života koja je pogođena „Guglovim“ konverzacionim interfejsom veštačke inteligencije, mada, kako je jasno najavljeno u saopštenju Sundara Pičaja, obrazovanje je očigledan primer upotrebe takvih tehnologija. Tehnologije velikih jezičkih modela su među najspornijim nedavnim „Guglovim“ dostignućima. Krajem prošle godine, grupa istraživača, uključujući dvojicu stručnjaka za etičku veštačku inteligenciju pri samoj kompaniji, napisao je istraživački rad tvrdeći da su u te modele ugrađene štetne ideje, pristrasnosti i obmanjujuće informacije. Kompanija je kasnije otpustila autore rada iz svog tima za etičku veštačku inteligenciju, što je dovelo do sveobuhvatne osude i ozbiljnih pitanja o dugoročnim etičkim implikacijama strategije razvoja veštačke inteligencije.
To dovodi do zabrinjavajućeg pitanja, dakle, da li bi instaliranje „Guglovih“ tehnologija veštačke inteligencije u obrazovne proizvode moglo da dovede do stvaranja pristrasnosti i dezinformacija u obrazovnim institucijama. Pičaj je u uvodnom govoru rekao da će dalji razvoj obezbediti da se „pravičnost, tačnost, sigurnost i privatnost“ unesu u LaMDA pre njegovog potpunog uvođenja, iako otpuštanje stručnjaka za etičku veštačku inteligenciju umanjuje veru u istinitost tih tvrdnji.
Prema autorima novog istraživačkog rada, Don’t Be Evil: Should We Use Google in Schools? (Ne budite zli: Da li treba da koristimo Gugl u školama?), kompanijine namere treba mnogo podrobnije ispitati pre nego što joj se dozvoli da se proširi obrazovanjem. Istraživački tim sa Univerziteta u Severnom Teksasu, koristeći metodu „tehnološko-etičke revizije“, otkrio je da „Gugl“ izvlači lične podatke učenika, krši zakone koji imaju za cilj da ih zaštite, cilja ih da bi ostvarila zaradu, prikriva nameru kompanije u svojim Uslovima korišćenja, preporučuje štetne informacije i narušava znanje učenika“. Tehnološko-etička revizija je važan korak u rešavanju sve veće uloge „Gugla“ u obrazovanju, ali treba rešiti mnogo ozbiljnija pitanja o uticaju privatnih tehnoloških kompanija na državne i javne obrazovne sisteme i o potencijalu novih platformi veštačke inteligencije i računarstva u oblaku na promenu prakse i prioriteta obrazovnog sektora.
Uključivanje privatnih kompanija u obrazovanje nije nova pojava, ali međunarodni nivo uticaja tehnoloških giganata i tehnološke i etičke implikacije novih platformi, veštačke inteligencije i sistema podataka u školama zahtevaju novo razmatranje. Kompanija je proizvela hardver, softver i osnovne sisteme podataka i računarstva u oblaku od kojih obrazovni sistemi sve više zavise u razmerama koje prelaze geografske i političke granice i kontinente. To su tehnička, etička i politička pitanja koja ne bi trebalo da rešavaju samo prosvetni radnici i školske uprave. Njima treba da se bave zakonodavci kroz demokratsku, kolektivnu diskusiju o budućnosti škola van pandemije.