У Метаверзуму можете да будете шта год желите, али не можете да имате контролу. Током седамдесет и три године колико је прошло откад су Уједињене нације ратификовале Општу декларацију о људским правима, свет није могао да се сложи која то тачно дефинисана права треба да буду додељена људским бићима. Сама идеја је контроверзна. Најбоље што се може рећи о таквим идеалистичким документима је да они ограничавају најекстремније злоупотребе којима људи могу једни друге да изложе, укључујући поробљавање и економску експлоатацију.
То је важно достигнуће, јер предстојећи долазак виртуелних светова прети да угрози људску аутономију у најосновнијем смислу. У Метаверзуму, како га је замислио извршни директор компаније „Мета“ Марк Закерберг, не можете чак ни да почешете свој виртуелни нос без дозволе програма који у потпуности контролише компанија. Не постоји стандард за виртуелне светове. Сваки од њих је направљен као скуп технологија познатих само власнику тих технологија. Ако се слобода кретања у виртуелном свету одређује према томе колико и како можете да померате виртуелне удове и гледате виртуелним очима, онда свако ко улази у Метаверзум било које врсте нема никакву аутономију. Сваки потез човека у виртуелном свету је под контролом дигиталних корпорација, као што је „Мета“, које задржавају право да било коме одбију слободу кретања.
Изгледа прилично глупо што се бринемо због такве ситуације с обзиром на то да Метаверзум још не постоји и тренутно је плод Закербергове маште. Имамо разлога да верујемо да се софтвер никада неће материјализовати. Ипак, невероватна жеља да се учествује у будућем Метаверзуму – свако саопштење за штампу ових дана предвиђа невероватне економске могућности – сугерише да би многе друштвене активности могле бити увучене у виртуелне светове у целини или делимично. Када се то деси, људи или учествују у њима или су обесправљени. Сада је право време да почнете да размишљате о етичким питањима Метаверзума. Већ постоје наговештаји да ц́е Закерберг и други креатори мета-света настојати да банализују аутономију нудећи избор потрошача као алтернативу.
Закерберг вас увлачи у Метаверзум тврдњом да у њему можете да будете шта год желите, а креатори вам нуде различиту гардеробу и сличне небитне ствари. Међутим, то што можете да изаберете одређену нијансу боје коже или то што можете слободно да изаберете неки емоџи не представља поседовање контроле, а још мање аутономије. Сваки идентитет у виртуелном свету је стварање приватне базе података, али ниједан појединац нема контролу над том базом података. Он може да бира оно што му је понуђено у менију, а у Закерберговом свету можда ће чак моћи да предложи шта ће бити у менију. Ипак, на крају крајева, људи немају право вета. Оно што корпорација одлучи је коначно.
Другим речима, можете да будете шта год желите у Метаверзуму, само не можете да имате контролу. Замислите да је ваше целокупно постојање и оно што сматрате својим идентитетом поништила корпорација. У том тренутку постајете РОБ. Ако посматрамо на ширем нивоу, Фејсбук и Инстаграм и WhatsApp, у власништву компаније „Мета“, не повезују се са остатком интернета. Постојање у било ком од тих простора је еквивалентно постојању само када се крећете у продавници. Ако напустите FBR продавницу, престајете да постојите.
Људи, у ствари, не постоје у друштвеним медијима, а неће постојати ни у Метаверзуму. Њихови идентитети су плод базе података. Људи уписују податке у веб-образац и имају илузију да имају идентитет. Без контроле и аутономије, они немају идентитет у било ком значајном смислу. Они су само пиони власника базе података. Слично томе, свака акција у Метаверзуму биће илузија аутономије и телесног интегритета. Корпорација која поседује базу података и даље контролише виртуелни ваздух који се удише у Метаверзуму.
Добра вест је да за све то постоји решење, односно, приступ који ће промовисати индивидуалну аутономију и чинити основу за остваривање људских и грађанских права. Треба само да се доврши посао недовршеног интернета.
Интернет је заснован на протоколима дефинисаним у спецификацијама имплементираним као отворени кôд. Сваки рачунар на свету поштује такве протоколе да би учествовао на интернету. Једини пропуст креатора интернета је изостављање личног протокола који би омогућио људима да контролишу оно што чини њихов дигитални идентитет. Лични протокол би омогућио појединцу да има потпуну контролу над оним што наводи у тексту и другим облицима изражавања и начином на који се они користе, укључујући и начин на који се њихови искази и њихов дигитални одраз сортирају и филтрирају.
Сваки виртуелни свет, као што је Метаверзум, који би користио те исказе и одразе морао би да поштује правила употребе. Аутономија би била на првом месту, а комерцијални и други интереси предузећа иза аутономије.
Друштва широм света треба да наставе недовршени посао интернета и уведу личне протоколе како би се осигурала људска и грађанска права. Не претерујемо ако кажемо да је амбиција друштвених медија у Метаверзуму да замене отворени интернет. Закербергова тврдња, сада поновљена неколико пута, јесте да ће Метаверзум „бити наследник мобилног интернета“ и „следећа верзија интернета“.
Ако комерцијални ентитет жели да замени отворене протоколе интернета, онда свет не само да мора поново да потврди те протоколе, већ и да их унапреди тако што ће их довести у област људске дигиталне аутономије.
У свом самодопадљивом видеу који представља Метаверзум, Закерберг је упутио увреду свим својим противницима рекавши им да су сувише плашљиви да би замислили будућност. Ипак, сасвим је сигурно да већина људи не жели да Закерберг одлучује о њиховој будућности уместо њих.
Ако ће се људске активности одвијати у виртуелним световима, време је да друштво одбаци комерцијалне интересе тако што ће оснажити људску аутономију и одбранити је од интереса најбезочнијих грабљиваца.