Da li ste spremni za igre koje pokreće veštačka inteligencija? Flight Simulator 2020 kompanije „Majkrosoft“ predstavlja najnoviju verziju dobro poznatih i popularnih igara simulacije, ali napredak u tehnologiji nam je pokazao kakve nas sjajne video-igre tek čekaju. Video-igre su oduvek glavni pokretač tehnološkog napretka jer programeri uspevaju da iz hardvera izvuku ono što niko ne bi mogao da pomisli da je moguće. Takav napredak ima svoju prilično visoku cenu. Pogledajte samo igru Star Citizen i biće vam jasno koliko se vremena i finansijskih sredstava može uložiti u jednu igru. Zbog toga je i simulator letenja kompanije „Majkrosoft“ impresivna tvorevina.
Najnovija verzija računarske igre, koja je ujedno i jedna od najstarijih, značajno se razlikuje od tek još jedne verzije igara simulacije. Igra će koristiti Bing mape koje su vlasništvo kompanije da bi dočarala utisak putovanja širom sveta i koristiće Azure računarsku tehnologiju da bi te mape ispunila reljefom, građevinama, drvećem i vodenim površinama. U prodaji će se pojaviti paket sa 10 dvoslojnih DVD -ova pri čemu je potrebno preuzeti još neke datoteke, a biće vam potrebno 127GB prostora na disku samo da biste instalirali igru. Šta zauzima toliki prostor? Hajde da vidimo šta to simulator letenja sadrži što će ovu vrstu igre uvesti u potpunosti u 21. vek.
Prvi let
Simulatori letenja generacijama su bili zanimljivi onima koji su igrali računarske igre. Prvi simulator letenja kompanije „Majkrosoft“ je bio strastveni projekat tek nastale kompanije, koja se prvenstveno usredsredila na poslovni i proizvodni softver. Ipak je simulator letenja najdugovečniji proizvod kompanije i pojavio se tri godine pre operativnog sistema Windows. Kao i mnogi kompanijini uspešni proizvodi, i ovaj je nastao van „Majkrosofta“. Naime, igru je razvila jedna manja firma koju je Bil Gejts sa svojim saradnicima kupio. Firma se zvala Sublogic i u Indijani ju je 1977. godine osnovao Brus Artvik.
Kao i mnogi tadašnji programeri koji su radili po kućnim garažama, i Artvik se fokusirao na kućni računar kompanije „Epl“ i napravio igru FS1 Flight Simulator za računar Apple II 1979. godine. Igra je bila prilično ograničena i dozvoljavala je virtuelnim pilotima da upravljaju jednim avionom preko primitivnog zemljišta obeleženog mrežom i ograničenim na nekoliko kvadratnih kilometara, ali takve karakteristike su za ono vreme bile impresivne.
Menadžer za razvoj proizvoda u „Majkrosoftu“ Alan Bojd se 1982. godine obratio Artviku i impresioniran njegovim radom, predložio mu da Sublogic napravi verziju simulatora koja bi pokazala nove grafičke mogućnosti 16-bitnih računara koji su se tek pojavljivali. U ažuriranoj verziji mreža je zamenjena mnogouglovima, a igračima je omogućeno da preuzmu nove pejzaže sa flopi diska i tako je stvorena jedna od najdugovečnijih računarskih igara.
Usavršavanje
Kad su konzole za igre postale neizostavni deo dnevnih soba u Americi, računarske igre su postale kompleksnije i specijalizovanije. Tastatura i miš omogućili su programerima da ubace razne prekidače, poluge i brojčanike na kontrolnu tablu aviona. Proizvođači hardvera počeli su da prave kvalitetne ručice za letenje da bi privukli što više korisnika. Dalji napredak igra je doživela sredinom devedesetih kada je kompanija iskoristila prednosti novih grafičkih kartica da bi mnogouglovima dodala određenu teksturu, tako da se pojavilo više aviona i aerodroma, ali oduševljenje je po malo splašnjavalo sa svakim novim dodatkom. Poboljšanje interfejsa i grafike nije opravdavalo povećanje cene koju su hteli da plate samo oni najzagriženiji igrači.
Simulator letenja je konačno prestao da se prodaje 2006. godine. Tada je izgledalo da je taj žanr doživeo svoj prirodni kraj jer se ništa više nije moglo preduzeti da se igra poboljša, ali naučili smo da tehnologija uvek može da nas iznenadi. U to vreme, svet igara i računarstva se drastično promenio. Kompanija je pokušavala da iskoristi neke od najvećih pomaka u tehnologiji da bi napravila potpuno drugačiji simulator letenja.
Preletanje
Kompanija nije želela da objavi novi simulator letenja sve dok ne bude mogla da uradi nešto zaista novo sa igrom. Osnovni model interakcije u simulatorima letenja nije se značajno promenio od osamdesetih i uvek se pažnja posvećivala preciznim kontrolama i sve realističnijim pejzažima preko kojih se letelo. Problem je bio u tome što su ti pejzaži morali da budu napravljeni ručno, što je ograničavalo njihov obim. Okolnosti su bile takve sve dok Bing mape nisu uspele da prikupe dva petabajta satelitskih snimaka planete. Igre koje koriste stvarne topografske podatke nisu ništa novo, ali skupovi podataka kojima raspolaže kompanija su najdetaljnije i imaju najbolju rezoluciju. Osim opštih snimaka, postoje i duboka fotogrametrička skeniranja 400 gradova.
Da bi kompanija uvela simulator letenja u moderno doba, obratila se francuskoj programerskoj firmi Asobo , koja je sličan koncept primenila u svojoj igri Fuel, u kojoj se trkate sa ostalim igračima posle apokalipse na Zemlji. Naime, tvorci igre su koristili satelitske podatke kao „seme“ za pejzaže koji su algoritamski kreirani da bi se vožnja odvijala na mapi površine 14.500 kvadratnih kilometara. U novoj igri bi taj opšti koncept bio iskorišćen na malo drugačiji način. Ti satelitski snimci visokog kvaliteta se ubacuju u seriju algoritama mašinskog učenja koji ih pretvaraju u trodimenzionalne slike i koriste veštačku inteligenciju da bi se popunile nejasne oblasti i da bi se sve povezalo u celinu.
Konačni rezultat je zadivljujući. Možete da letite širom sveta i zemljište ne izgleda kao tapeta, odnosno nije nepokretno. Tim u kompaniji Asobo je simulirao efekte turbulencija vetra koje se dešavaju dok letite pored drveća i građevina. Uz to, prikazana je i interakcija vetra sa tim svojstvima. Naravno, mnoge svetske znamenitosti ne mogu biti napravljene pomoću veštačke inteligencije. I dok su se programeri namučili da u simulaciju postave jedinstvene građevine i geografska obeležja, planiraju da posle objavljivanja igre nastave da popunjavaju svet.
Da bi igra funkcionisala, iskorišćeno je nekoliko proizvoda kompanije „Majkrosoft“. Bing satelitske mape Zemlje samo su deo slagalice. Pored njih treba napomenuti da je najveći doprinos dao Azure servis računarstva u oblaku, koji vas snabdeva podacima dok letite. Da bi ste u potpunosti iskoristili sve prednosti igre potrebna vam je veza sa internetom, mada je moguće preuzeti mape i igrati se bez povezanosti na mrežu.
Sigurno spuštanje
Nije teško uočiti zbog čega je kompaniji bilo potrebno deset godina da objavi novi simulator letenja. Predstavlja ogroman tehnološki pomak u žanru jer je realnost same igre dovedena na sasvim novi i, naravno, viši nivo. Možete da letite po celom svetu i sve će vam izgledati sasvim realno, ali možda ne uvek i precizno. Simulatori letenja obično imaju vodeću ulogu u tehnološkom napretku u igrama jer je njihov model interakcije vrlo ograničen. Lako je nacrtati veliki broj geografskih odlika ako nemate nijedan drugi vid interakcije sa njima osim da udarite u njih.
Sistem prikazivanja zemljišta koji je prvi put upotrebljen u igri treba unaprediti. Verujemo da će ubrzo veštačka inteligencija, koja je satelitske snimke pretvorila u predele preko kojih prelećemo, postati dovoljno napredna da prikaže unutrašnjost građevina ili ono što se nalazi između drveća u šumi. Zamislite da možete u ovoj igri da prepešačite ceo svet.