Када је Стивен Хокинг умро 2018. године, свима нам је било јасно да је свет изгубио једног од најбриљантнијих умова на овој планети, који се посветио решавању неких од најкомпликованијих проблема науке. Његова читуља у часопису Гардијан описује његове „скоро натприродне способности“, заједно са његовим смислом за хумор и његовом способношћу да заинтересује ненаучнике за оно што је имао да каже.
Имао је много тога да каже. Нешто од тога је било дирљиво, нешто смешно, а нешто је једноставно било намењено интересовању већине људи. Неке његове речи упућивале су на нешто што интересује све на планети, а то је смак света. Хокинг је изнео нека застрашујућа предвиђања, не само о томе како ће сама планета скончати, већ и о томе шта ће се догодити са универзумом. Има добрих и лоших вести. У суштини човечанство ће знатно допринети сопственом уништењу много пре него што се универзум нагло заустави. Дакле… све ће бити како треба да буде. Пре него што се упознамо са предвиђањима која је Хокинг изнео, даћемо вам и једну напомену. Приметио је, такође, да ће напредак омогућити људима да користе многобројне поступке које ће они искористити да би много што-шта кренуло наопако, али није све баш толико мрачно и суморно. „Нећемо престати да напредујемо, нити ћемо назадовати. Морамо да препознамо опасности и да их контролишемо. Ја сам оптимиста и верујем да то можемо“, рекао је.
Мултиверзум постоји
Почећемо од најопштијег, јер је последњи рад Стивена Хокинга – објављен непосредно пре његове смрти – описао шта ће се догодити са универзумом. Његов рад је насловљен A Smooth Exit from Eternal Inflation? (прим. прев. Лагани излазак из вечне инфлације?) и наравно, за огромну већину људи наслов уопште нема смисла, што је сасвим у реду јер је рад намучио и многе стручњаке. Ми ћемо покушати да схватимо нешто од оног о чему је Хокинг писао уз помоћ стручњака који су га разумели. Професор Универзитета у Бафалу Вил Кини каже да се заснива на идеји вечне инфлације, која је у основи неравномерно ширење универзума. Због тога се стварају џепни универзуми између којих се простор непрестано шири. Професор са Универзитета Јужне Калифорније Клифорд Џонсон има сјајну аналогију: „Као да имате каду пуну многобројних различитих врста мехурића сапунице, а сваки мехурић сапунице је другачији универзум.“ Следећи део ће се свидети обожаватељима Марвела. Према речима космолога Андреја Линдеа, то ће у суштини учинити мултиверзум стварним, што је невероватно забавно. „…све што може да се деси, десиће се бесконачан број пута“, каже он и напомиње да се цео рад односи на крај свега што познајемо. Завршетак вечне инфлације може бити једноставан, а разноликост могућих исхода је ограничена. Није баш најјасније, што можда не би требало да нас изненади.
Вештачка интелигенција ће заменити људе
Свако ко је гледао било који од филмова о Терминатору зна како ће се цео процес са вештачком интелигенцијом вероватно завршити, а даћемо вам и неку застрашујућу потврду. Стивен Хокинг је био истог мишљења. У интервјуу за један часопис 2017. године је рекао: „Дух је изашао из боце… Прибојавам се да би вештачка интелигенција могла у потпуности да замени људе. Ако људи могу да направе компјутерске вирусе, онда неко може да направи и вештачку интелигенцију која се реплицира. То ће бити нови облик живота који ће надмашити људе.“ Па, у реду је. Ако је тако, онда ћемо још дуго бити безбедни. Је л’ тако? Не баш. То се већ догодило. У новембру 2021. године, Институт Вајс на Харварду објавио је да је сарадња између Вајса, Тафтса и Универзитета у Вермонту створила „прве живе роботе који се самореплицирају“. Названи Ксеноботи, ти сићушни, ручно направљени организми/роботи (који узнемирујуће личе на Пакмана) могу да се усавршавају на живим ћелијама, а затим да се окупљају како би прикупили матичне ћелије да би направили нове мале бебе роботе унутар тих ћелија. Џошуа Бонгард са Универзитета Вермонт потврђује: „Ако их направимо како треба, сами ће се спонтано размножавати.“
Створени су из најбоље намере, али сви знају ону изреку о путу у пакао, зар не? Да ли ће их неко употребити? Ко зна! Бонгард каже да постоји потенцијал за Ксеноботе да обављају задатке као што су уклањање микропластике из околине и напад на ћелије рака, што је изузетно сјајно коришћење невероватне нове технологије. Да ли ће цео тај процес измаћи контроли? Према Хокингу, вероватно хоће.
Климатске промене су застрашујуће
Америчко повлачење из Париског споразума о клими натерала је научнике широм света да се у очају запитају шта им вреди диплома коју су стекли. Стивен Хокинг је имао своје мишљење о климатским променама. Он је за Би-Би-Си рекао: „Близу смо прекретнице у којој глобално загревање постаје неповратно. Трампови поступци би могли да доведу Земљу до ивице пропасти, да почне да личи на Венеру, где температура износи двеста педесет степени, а кише од сумпорне киселине су уобичајена појава.“ Прилично тужан поглед на будућност, али бар би човечанство вероватно било збрисано пре него што би доживело да види нешто такво. Бар имамо нечему да се радујемо. Мрежа Би-Би-Си је 2021. године, објавила скоро невероватне резултате студије Вајзмановог института, која је открила да у просеку сваке недеље свака особа произведе отпад већи од сопствене телесне тежине који се састоји од материјала које је направио човек. Још горе, ствари које је направио човек на планети су премашиле тежину ствари које се појављују у природи. Док Лос Анђелес тајмс једва чека 2022. годину, рекли су да је најбоље чему могу да се надају „низ победа у малим биткама“, суочени са глобалном пандемијом, повећањем количине гасова стаклене баште, рекордним пожарима и другим природним катастрофама и широко распрострањеним дезинформацијама усред свега тога.
Становништво је све бројније
Ништа није боље од глобалне пандемије да би сви били болно свесни колико људи има на овој планети. Ипак, Стивен Хокинг је много пре него што је ико икада чуо за ковид, упозоравао да је једноставно превише људи на нашој планети. Рекао је 2017. године: „Наша Земља постаје сувише мала за нас, глобална популација расте алармантном брзином, а ми смо у опасности да сами себе уништимо. Морамо активно да тежимо алтернативном начину живота ако желимо да људска раса опстане…“
Ако посматрамо број становника у 2021. години, Хокингове речи нам одзвањају у ушима. Док истраживачи из Уједињених нација напомињу да ће до краја нашег века на планети живети невероватан број од 11 милијарди људи (у поређењу са неких 8 милијарди колико их има 2022. године), друге процене говоре да ће се тај број достићи максимум од 9 милијарди. Истраживачки центар Пју каже да пад стопе наталитета наговештава да ће се пораст броја становника у суштини зауставити. Док научници попут Хокинга говоре да је то у најбољем интересу планете, постоје и они који не мисле тако. Почетком 2022. године, папа Фрања је доспео на насловне стране због осуде парова који су одлучили да не рађају децу, називајући их „себичнима“. Тад је изјавио: „Понекад имају једно дете, и то је то, али имају псе и мачке који замењују децу. То представља негирање очинства и мајчинства и осиромашује нас и лишава наше људскости.“ Иронично.
Надљуди створени у процесу генетског инжењеринга
Сама идеја о генетски модификованим надљудима звучи помало невероватно, али Стивен Хокинг није тако мислио. Чак је објавио и упозорење о томе у својој књизи „Кратки одговори на велика питања“, која је објављена постхумно 2018. године.
„Сигуран сам да ће људи током овог века открити како да модификују и интелигенцију и инстинкте, као што је агресија“, написао је. Иако је био сасвим сигуран да ће бити усвојени закони који ограничавају оно што може да се уради на том пољу, ипак је изјавио да „неки људи неће моћи да одоле искушењу да побољшају људске карактеристике, као што су памћење, отпорност на болести и продужавање животног века“.
Хокинг је сматрао да би последица таквог генетског поигравања била огромна и наравно, опасна подела између људи који су генетски модификовани и оних обичних који нису подвргнути генетском третману. Сматрао је да ће се то десити крајем овог века, али то се већ догодило. Прича о „скандалу CRISPR-бебе“ појавила се 2019. године у једном часопису и то је управо оно на шта је Хокинг упозорио. Кинески биофизичар Хе Ђианкуј објавио је да је генетски модификовао девојчице близнакиње, које ће се родити са генетским имунитетом на ХИВ. Саопштење је наравно изазвало негодовање у целој научној заједници. Кинез је осуђен на три године затвора, а затворске казне добили су и његови најближи сарадници.
Генетски модификовани вируси
Стивен Хокинг је 2016. године одржао предавања за Би-Би-Си, и у њима је споменуо „генетски модификоване вирусе” као озбиљне кандидате за окончање постојања људске расе. Медицински часописи су објавили неколико чланака у којима се каже да ти вируси „поседују изузетну непредвидљивост и низ инхерентних штетних потенцијалних опасности“. Не би могло да нам се замери због тога што сматрамо да нико не би генетски модификовао вирусе да би уништио планету и људе на њој. Зашто бисмо се онда уопште тиме и бавили? Постоји много разлога. Истраживачи из Тексаса написали су чланак из 2016. године о свом раду на стварању генетски модификованог вируса који би ометао начин на који неурони мозга стварају путеве до зависности, посебно од алкохола и дрога. Пројекат који заслужује дивљење, зар не? Један медицински часопис каже да су постојала и друга истраживања која су се бавила способностима модификованих вируса да циљају ћелије рака и да се боре против њих, јачају имуни систем особе и лече разне болести. Све то звучи сјајно, али постоји још нешто. У једном часопису се 2020. године појавио застрашујући чланак о томе како се лако може набавити опрема потребна сваком „кућном“ научнику који би желео да се само мало поигра уређивањем гена. Опрема може да се наручи на мрежи. Дакле постоји технологија која омогућава да стварање облика живота буде исто тако једноставно као уређивање докумената у Wordu .
Неповерење у науку
Стивен Хокинг није доживео пандемију ковида, али да јесте, вероватно би изјавио нешто као, „шта сам вам рекао“, посебно кад би видео распрострањено неповерење у науку које се појавило широм света.
Када је давао интервју за један часопис 2017. године, свет је већ био у рату против науке. Рекао је да људи не верују науци јер је не разумеју. „Изгледа као да сада живимо у времену у којем су наука и научници у опасности да буду све мање цењени и поштовани. То би могло да има озбиљне последице.“ Нешто слично је рекао 2015. године: „Очекивали смо стално повећање животног стандарда захваљујући науци и технологији, али људи не верују науци, јер је не разумеју…“ И то је, наставио је он, кључ који ће откључати Пандорину кутију у којој се налази све оно за шта је веровао да може да уништи свет, од генетског инжењеринга до климатских промена. Без основног разумевања научних принципа и поверења да су научници у праву, одлучивање ће бити погубно. Хокинг је имао решење и за то. Поред покретања пројеката чији би циљ био промена света, требало би се окренути и пројектима који би укључивали јавност, посебно млађу генерацију, да би свако разумео науку на основном нивоу, што би омогућило људима да донесу информисане одлуке о будућности.
100 година
Иако би било лепо да помислимо да су људи на Земљи погледали око себе и видели неке прилично застрашујуће појаве које постоје у свету у коме живе и одлучили да заједно реше колективне проблеме, то није баш оно што је Стивен Хокинг видео да се дешава. У ствари, његова предвиђања за смак света су се погоршала. Одржао је предавање на Универзитету Кембриџ, 2016. године, у коме је прилично директно изразио своја уверења: „Мислим да нећемо моћи да проведемо још 1.000 година на овој нашој крхкој планети.“ Следеће године, Хокинг је преполовио то време и одредио датум судњег дана, 2600. годину. „До 2600. године, светској популацији ће бити тесно, а потрошња електричне енергије довешће Земљу до црвеног усијања.“ Убрзо, Хокинг је временски период скратио на 100 година. Мишљење је променио пошто су се Сједињене Државе повукле из Париског споразума о клими. То је за њега био тако катастрофалан потез да је предложио човечанству да боље крене у проналажење нове планете за живот, јер смо из ове исцедили скоро сав живот. Хоће ли човечанство успети да преживи тих сто година? НАСА припрема мисије на Марс које ће редовно летети од 2030-их. Неко ће успети да преживи, али пред остатком је тежак пут.