Kada je Stiven Hoking umro 2018. godine, svima nam je bilo jasno da je svet izgubio jednog od najbriljantnijih umova na ovoj planeti, koji se posvetio rešavanju nekih od najkomplikovanijih problema nauke. Njegova čitulja u časopisu Gardijan opisuje njegove „skoro natprirodne sposobnosti“, zajedno sa njegovim smislom za humor i njegovom sposobnošću da zainteresuje nenaučnike za ono što je imao da kaže.
Imao je mnogo toga da kaže. Nešto od toga je bilo dirljivo, nešto smešno, a nešto je jednostavno bilo namenjeno interesovanju većine ljudi. Neke njegove reči upućivale su na nešto što interesuje sve na planeti, a to je smak sveta. Hoking je izneo neka zastrašujuća predviđanja, ne samo o tome kako će sama planeta skončati, već i o tome šta će se dogoditi sa univerzumom. Ima dobrih i loših vesti. U suštini čovečanstvo će znatno doprineti sopstvenom uništenju mnogo pre nego što se univerzum naglo zaustavi. Dakle… sve će biti kako treba da bude. Pre nego što se upoznamo sa predviđanjima koja je Hoking izneo, daćemo vam i jednu napomenu. Primetio je, takođe, da će napredak omogućiti ljudima da koriste mnogobrojne postupke koje će oni iskoristiti da bi mnogo što-šta krenulo naopako, ali nije sve baš toliko mračno i sumorno. „Nećemo prestati da napredujemo, niti ćemo nazadovati. Moramo da prepoznamo opasnosti i da ih kontrolišemo. Ja sam optimista i verujem da to možemo“, rekao je.
Multiverzum postoji
Počećemo od najopštijeg, jer je poslednji rad Stivena Hokinga – objavljen neposredno pre njegove smrti – opisao šta će se dogoditi sa univerzumom. Njegov rad je naslovljen A Smooth Exit from Eternal Inflation? (prim. prev. Lagani izlazak iz večne inflacije?) i naravno, za ogromnu većinu ljudi naslov uopšte nema smisla, što je sasvim u redu jer je rad namučio i mnoge stručnjake. Mi ćemo pokušati da shvatimo nešto od onog o čemu je Hoking pisao uz pomoć stručnjaka koji su ga razumeli. Profesor Univerziteta u Bafalu Vil Kini kaže da se zasniva na ideji večne inflacije, koja je u osnovi neravnomerno širenje univerzuma. Zbog toga se stvaraju džepni univerzumi između kojih se prostor neprestano širi. Profesor sa Univerziteta Južne Kalifornije Kliford Džonson ima sjajnu analogiju: „Kao da imate kadu punu mnogobrojnih različitih vrsta mehurića sapunice, a svaki mehurić sapunice je drugačiji univerzum.“ Sledeći deo će se svideti obožavateljima Marvela. Prema rečima kosmologa Andreja Lindea, to će u suštini učiniti multiverzum stvarnim, što je neverovatno zabavno. „…sve što može da se desi, desiće se beskonačan broj puta“, kaže on i napominje da se ceo rad odnosi na kraj svega što poznajemo. Završetak večne inflacije može biti jednostavan, a raznolikost mogućih ishoda je ograničena. Nije baš najjasnije, što možda ne bi trebalo da nas iznenadi.
Veštačka inteligencija će zameniti ljude
Svako ko je gledao bilo koji od filmova o Terminatoru zna kako će se ceo proces sa veštačkom inteligencijom verovatno završiti, a daćemo vam i neku zastrašujuću potvrdu. Stiven Hoking je bio istog mišljenja. U intervjuu za jedan časopis 2017. godine je rekao: „Duh je izašao iz boce… Pribojavam se da bi veštačka inteligencija mogla u potpunosti da zameni ljude. Ako ljudi mogu da naprave kompjuterske viruse, onda neko može da napravi i veštačku inteligenciju koja se replicira. To će biti novi oblik života koji će nadmašiti ljude.“ Pa, u redu je. Ako je tako, onda ćemo još dugo biti bezbedni. Je l’ tako? Ne baš. To se već dogodilo. U novembru 2021. godine, Institut Vajs na Harvardu objavio je da je saradnja između Vajsa, Taftsa i Univerziteta u Vermontu stvorila „prve žive robote koji se samorepliciraju“. Nazvani Ksenoboti, ti sićušni, ručno napravljeni organizmi/roboti (koji uznemirujuće liče na Pakmana) mogu da se usavršavaju na živim ćelijama, a zatim da se okupljaju kako bi prikupili matične ćelije da bi napravili nove male bebe robote unutar tih ćelija. Džošua Bongard sa Univerziteta Vermont potvrđuje: „Ako ih napravimo kako treba, sami će se spontano razmnožavati.“
Stvoreni su iz najbolje namere, ali svi znaju onu izreku o putu u pakao, zar ne? Da li će ih neko upotrebiti? Ko zna! Bongard kaže da postoji potencijal za Ksenobote da obavljaju zadatke kao što su uklanjanje mikroplastike iz okoline i napad na ćelije raka, što je izuzetno sjajno korišćenje neverovatne nove tehnologije. Da li će ceo taj proces izmaći kontroli? Prema Hokingu, verovatno hoće.
Klimatske promene su zastrašujuće
Američko povlačenje iz Pariskog sporazuma o klimi naterala je naučnike širom sveta da se u očaju zapitaju šta im vredi diploma koju su stekli. Stiven Hoking je imao svoje mišljenje o klimatskim promenama. On je za Bi-Bi-Si rekao: „Blizu smo prekretnice u kojoj globalno zagrevanje postaje nepovratno. Trampovi postupci bi mogli da dovedu Zemlju do ivice propasti, da počne da liči na Veneru, gde temperatura iznosi dvesta pedeset stepeni, a kiše od sumporne kiseline su uobičajena pojava.“ Prilično tužan pogled na budućnost, ali bar bi čovečanstvo verovatno bilo zbrisano pre nego što bi doživelo da vidi nešto takvo. Bar imamo nečemu da se radujemo. Mreža Bi-Bi-Si je 2021. godine, objavila skoro neverovatne rezultate studije Vajzmanovog instituta, koja je otkrila da u proseku svake nedelje svaka osoba proizvede otpad veći od sopstvene telesne težine koji se sastoji od materijala koje je napravio čovek. Još gore, stvari koje je napravio čovek na planeti su premašile težinu stvari koje se pojavljuju u prirodi. Dok Los Anđeles tajms jedva čeka 2022. godinu, rekli su da je najbolje čemu mogu da se nadaju „niz pobeda u malim bitkama“, suočeni sa globalnom pandemijom, povećanjem količine gasova staklene bašte, rekordnim požarima i drugim prirodnim katastrofama i široko rasprostranjenim dezinformacijama usred svega toga.
Stanovništvo je sve brojnije
Ništa nije bolje od globalne pandemije da bi svi bili bolno svesni koliko ljudi ima na ovoj planeti. Ipak, Stiven Hoking je mnogo pre nego što je iko ikada čuo za kovid, upozoravao da je jednostavno previše ljudi na našoj planeti. Rekao je 2017. godine: „Naša Zemlja postaje suviše mala za nas, globalna populacija raste alarmantnom brzinom, a mi smo u opasnosti da sami sebe uništimo. Moramo aktivno da težimo alternativnom načinu života ako želimo da ljudska rasa opstane…“
Ako posmatramo broj stanovnika u 2021. godini, Hokingove reči nam odzvanjaju u ušima. Dok istraživači iz Ujedinjenih nacija napominju da će do kraja našeg veka na planeti živeti neverovatan broj od 11 milijardi ljudi (u poređenju sa nekih 8 milijardi koliko ih ima 2022. godine), druge procene govore da će se taj broj dostići maksimum od 9 milijardi. Istraživački centar Pju kaže da pad stope nataliteta nagoveštava da će se porast broja stanovnika u suštini zaustaviti. Dok naučnici poput Hokinga govore da je to u najboljem interesu planete, postoje i oni koji ne misle tako. Početkom 2022. godine, papa Franja je dospeo na naslovne strane zbog osude parova koji su odlučili da ne rađaju decu, nazivajući ih „sebičnima“. Tad je izjavio: „Ponekad imaju jedno dete, i to je to, ali imaju pse i mačke koji zamenjuju decu. To predstavlja negiranje očinstva i majčinstva i osiromašuje nas i lišava naše ljudskosti.“ Ironično.
Nadljudi stvoreni u procesu genetskog inženjeringa
Sama ideja o genetski modifikovanim nadljudima zvuči pomalo neverovatno, ali Stiven Hoking nije tako mislio. Čak je objavio i upozorenje o tome u svojoj knjizi „Kratki odgovori na velika pitanja“, koja je objavljena posthumno 2018. godine.
„Siguran sam da će ljudi tokom ovog veka otkriti kako da modifikuju i inteligenciju i instinkte, kao što je agresija“, napisao je. Iako je bio sasvim siguran da će biti usvojeni zakoni koji ograničavaju ono što može da se uradi na tom polju, ipak je izjavio da „neki ljudi neće moći da odole iskušenju da poboljšaju ljudske karakteristike, kao što su pamćenje, otpornost na bolesti i produžavanje životnog veka“.
Hoking je smatrao da bi posledica takvog genetskog poigravanja bila ogromna i naravno, opasna podela između ljudi koji su genetski modifikovani i onih običnih koji nisu podvrgnuti genetskom tretmanu. Smatrao je da će se to desiti krajem ovog veka, ali to se već dogodilo. Priča o „skandalu CRISPR-bebe“ pojavila se 2019. godine u jednom časopisu i to je upravo ono na šta je Hoking upozorio. Kineski biofizičar He Điankuj objavio je da je genetski modifikovao devojčice bliznakinje, koje će se roditi sa genetskim imunitetom na HIV. Saopštenje je naravno izazvalo negodovanje u celoj naučnoj zajednici. Kinez je osuđen na tri godine zatvora, a zatvorske kazne dobili su i njegovi najbliži saradnici.
Genetski modifikovani virusi
Stiven Hoking je 2016. godine održao predavanja za Bi-Bi-Si, i u njima je spomenuo „genetski modifikovane viruse” kao ozbiljne kandidate za okončanje postojanja ljudske rase. Medicinski časopisi su objavili nekoliko članaka u kojima se kaže da ti virusi „poseduju izuzetnu nepredvidljivost i niz inherentnih štetnih potencijalnih opasnosti“. Ne bi moglo da nam se zameri zbog toga što smatramo da niko ne bi genetski modifikovao viruse da bi uništio planetu i ljude na njoj. Zašto bismo se onda uopšte time i bavili? Postoji mnogo razloga. Istraživači iz Teksasa napisali su članak iz 2016. godine o svom radu na stvaranju genetski modifikovanog virusa koji bi ometao način na koji neuroni mozga stvaraju puteve do zavisnosti, posebno od alkohola i droga. Projekat koji zaslužuje divljenje, zar ne? Jedan medicinski časopis kaže da su postojala i druga istraživanja koja su se bavila sposobnostima modifikovanih virusa da ciljaju ćelije raka i da se bore protiv njih, jačaju imuni sistem osobe i leče razne bolesti. Sve to zvuči sjajno, ali postoji još nešto. U jednom časopisu se 2020. godine pojavio zastrašujući članak o tome kako se lako može nabaviti oprema potrebna svakom „kućnom“ naučniku koji bi želeo da se samo malo poigra uređivanjem gena. Oprema može da se naruči na mreži. Dakle postoji tehnologija koja omogućava da stvaranje oblika života bude isto tako jednostavno kao uređivanje dokumenata u Wordu .
Nepoverenje u nauku
Stiven Hoking nije doživeo pandemiju kovida, ali da jeste, verovatno bi izjavio nešto kao, „šta sam vam rekao“, posebno kad bi video rasprostranjeno nepoverenje u nauku koje se pojavilo širom sveta.
Kada je davao intervju za jedan časopis 2017. godine, svet je već bio u ratu protiv nauke. Rekao je da ljudi ne veruju nauci jer je ne razumeju. „Izgleda kao da sada živimo u vremenu u kojem su nauka i naučnici u opasnosti da budu sve manje cenjeni i poštovani. To bi moglo da ima ozbiljne posledice.“ Nešto slično je rekao 2015. godine: „Očekivali smo stalno povećanje životnog standarda zahvaljujući nauci i tehnologiji, ali ljudi ne veruju nauci, jer je ne razumeju…“ I to je, nastavio je on, ključ koji će otključati Pandorinu kutiju u kojoj se nalazi sve ono za šta je verovao da može da uništi svet, od genetskog inženjeringa do klimatskih promena. Bez osnovnog razumevanja naučnih principa i poverenja da su naučnici u pravu, odlučivanje će biti pogubno. Hoking je imao rešenje i za to. Pored pokretanja projekata čiji bi cilj bio promena sveta, trebalo bi se okrenuti i projektima koji bi uključivali javnost, posebno mlađu generaciju, da bi svako razumeo nauku na osnovnom nivou, što bi omogućilo ljudima da donesu informisane odluke o budućnosti.
100 godina
Iako bi bilo lepo da pomislimo da su ljudi na Zemlji pogledali oko sebe i videli neke prilično zastrašujuće pojave koje postoje u svetu u kome žive i odlučili da zajedno reše kolektivne probleme, to nije baš ono što je Stiven Hoking video da se dešava. U stvari, njegova predviđanja za smak sveta su se pogoršala. Održao je predavanje na Univerzitetu Kembridž, 2016. godine, u kome je prilično direktno izrazio svoja uverenja: „Mislim da nećemo moći da provedemo još 1.000 godina na ovoj našoj krhkoj planeti.“ Sledeće godine, Hoking je prepolovio to vreme i odredio datum sudnjeg dana, 2600. godinu. „Do 2600. godine, svetskoj populaciji će biti tesno, a potrošnja električne energije dovešće Zemlju do crvenog usijanja.“ Ubrzo, Hoking je vremenski period skratio na 100 godina. Mišljenje je promenio pošto su se Sjedinjene Države povukle iz Pariskog sporazuma o klimi. To je za njega bio tako katastrofalan potez da je predložio čovečanstvu da bolje krene u pronalaženje nove planete za život, jer smo iz ove iscedili skoro sav život. Hoće li čovečanstvo uspeti da preživi tih sto godina? NASA priprema misije na Mars koje će redovno leteti od 2030-ih. Neko će uspeti da preživi, ali pred ostatkom je težak put.