Ben Gercel je oduševljen budućnošću čovečanstva!
Prvi čovek koji će živeti hiljadu godina možda se već rodio. Ben Gercel, osnivač i direktor firme „ SingularityNET“ koja se bavi veštačkom inteligencijom, smatra da će doći do ogromnog napretka u istraživanju na tom polju tokom sledećih godina jer će super napredne mašine predvideti kako će telo reagovati na različite lekove. Gercel je rekao da se u potpunosti slaže sa istraživačem Obrijem de Grejom koji kaže da je čovek koji će živeti hiljadu godina možda već rođen. De Grej tvrdi da naučnici treba da reše sedam tipova problema starenja, što bi omogućilo ljudskoj vrsti, uz redovne vrhunske lekarske tretmane, da produži životni vek.
„Ono u šta verujemo Obri i ja, u stvari, nije samo puka maštarija čudaka koji veruju u dugovečnost jer smatram da nam možda treba deset или dvadeset godina, a možda samo pet, da stvorimo nešto što će ljudima omogućiti da uz određenu terapiju produže svoj životni vek za deset или dvadeset godina, što bi inače bilo nemoguće“, kaže Gercel. „Kad jednom dostignemo taj cilj, nadamo se da će se čarobni krug pokrenuti. Jer ako postoji terapija koja će omogućiti čoveku da umesto osamdeset i pet doživi devedeset i pet godina, svet će se pokrenuti. Mnogo više sredstava i napora biće uloženo u tu vrstu istraživanja nego u bilo koju drugu.“
To polje istraživanja se izuzetno brzo razvija. Ove nedelje, pojavila se nova studija čiji je autor Univerzitetu Egziteru koja tvrdi da se remećenjem određenih genetičkih procesa može zaustaviti starenje ćelija. Nešto je već urađeno, ali čekaju se nove tehnologije. Preduzetnik Serž Faguet već je uložio četvrt miliona dolara u biohakovanje da bi produžio svoj životni vek.
Gercelova globalna mreža veštačke inteligencije pokreće robota Sofiju i shvata da pametne mašine igraju ogromnu ulogu u toj oblasti jer mogu da prave simulacije i tako otkriju efekte promena na telu. Spominje lek „rapamycin“ koji je uspeo da produži život laboratorijskom mišu za 30%, ali imao je i neželjene efekte među kojima je i slabljenje imunog sistema. Veštačka inteligencija bi mogla da predvidi i shvati da takvi efekti mogu da imaju ključne predloge za poboljšanje или bi mogla da pokrene mašine koje bi same obavljale eksperimente.
„Kad bi se automatizovala oprema u biološkoj laboratoriji, veštačka inteligencija bi mogla sama da obavlja svoje eksperimente“, kaže Gercel. „Tako imamo veštačku inteligenciju koja obavlja vođene i usmerene razvojne eksperimente, na primer, na kvascu, na kome se obavljaju procedure genetičkog inženjerstva. Posmatramo šta se dešava modifikovanom kvascu i na osnovu posmatranja dajemo povratne informacije programu koji predlaže nove modifikacije, što znači da veštačka inteligencija vodi istraživanje na mikroorganizmima. To se trenutno dešava na nekoliko mesta, ali sasvim je sigurno da će se takve procedure proširiti i dalje.“
Takav napredak bi mogao da izgleda kao mali korak napred, ali, svakako, može da pokaže put mašinama koje bi davale lekove pacijentima. „Imamo, recimo, pacijenta u bolnici koji mora da prima lekove intravenski. Prvo, postoji rastvor lekova koji mu se daje u ruku i gomila medicinske opreme koja nadgleda proceduru. Danas veštačka inteligencija može da daje predloge doktoru kako da izmeni brzinu unosa leka na osnovu ostalih nalaza. Ako se zapitamo kad će u tom slučaju doktora zameniti mašina, a veštačka inteligencija preuzeti kontrolu nad brzinom unosa leka, odgovor bi bio, „uskoro“.
Dakle, veštačka inteligencija bi mogla da nam pomogne da životni vek produžimo deset puta, što je u suprotnosti sa razmišljanjima mnogih naučnika, a to je da će nas izbrisati sa lica zemlje.