Ove dve oblasti su potpuno neodvojive iako različite. Veštačka inteligencija se nalazi svuda oko nas – iako se, u stvari, ponekad razočaramo kad vidimo šta je postignuto, a potencijal je mnogo veći. Veštačka inteligencija ima snagu da promeni svet, ali to je postepeni proces. Mašinsko učenje se često koristi kao sinonim za veštačku inteligenciju iako je mašinsko učenje potpuno različita, ali povezana disciplina. Dok se pojam veštačke inteligencije odnosi na kompjuterski program koji je sposoban da sam „razmišlja“ bez dodatnih programiranih instrukcija, mašinsko učenje je samo jedan proces prema kome računar može da nauči ono što je potrebno.
Proces mašinskog učenja sličan je našem učenju kroz iskustvo. Razlikuju se jer su mašine, bar za sada, specijalizovane da uče jednu ili dve stvari istovremeno.
Recimo da postoji aplikacija za fotografije koja vam omogućava da pretražujete njen sadržaj. Ako unesete reč „mačka“, prikazaće vam slike mačaka. Aplikacija zna kako mačka izgleda jer je to naučila u procesu mašinskog učenja, odnosno, u kompjuterski program su ubačene hiljade fotografija mačaka zbog čega je uspeo da shvati kako mačka izgleda. Program je uočio sličnosti (rep, brkovi, uši), baš kao što bismo i mi to uradili. Posle toga, ako mu pokažete bilo koju fotografiju sa interneta, moći će da vam kaže da li se na slici nalazi mačka.
Takva vrsta mašinskog učenja se dešava svuda oko nas jer svakodnevno snabdevate kompanije podacima koji njima služe za učenje. Na taj način, Google pretraživač može da predvidi šta ćete ukucati u okvir za pretraživanje. Sve to je, nesumnjivo, korisno, ali moć mašinskog učenja da promeni svet nalazi se u mogućnosti veštačke inteligencije da uoči ono što ljudi ne mogu. Pored njene inovativne upotrebe u avionskim kompanijama i bankarskom sektoru, zanimljiv je primer primene u zdravstvu. Naime, pošto su veštačku inteligenciju snabdeli ehokardiogramima obolelih od restriktivne kardiomiopatije i konstriktivnog perikarditisa, veštačka inteligencija je mogla da uoči razliku između ova dva oboljenja u 96% slučajeva za dva meseca. Ljudsko oko je uočilo razliku u 50% do 75% slučajeva.
U tom slučaju, veštačka inteligencija je konačno postavila dijagnozu, ali to ne bi mogla bez prethodnog učenja. Mašinsko učenje je samo jedan od načina kako naučnici omogućavaju veštačkoj inteligenciji da bude inteligentnija.