Iako su tehnološke platforme uglavnom ispunile obećanja da će proveravati lažne predizborne tvrdnje političkih ličnosti – uključujući i tvrdnje samog predsednika – njihovi napori su se pretvorili u sveobuhvatni rat protiv dezinformacija. Šta se, u stvari, dogodilo? Svi oni koji su čvrsto odlučili da šire pogrešne informacije uspeli su da pronađu skrivene puteve i tako zaobiđu pravila koje su platforme postavile. Nažalost, svi ti postupci sprečavanja širenja dezinformacija u mnogobrojnim slučajevima predstavljaju samo dodatnu inspiraciju sa širenje inače neutemeljenih teorija zavere koje kažu da su se mediji, tehnološki giganti i demokrate udružili da bi pokrali izbore i pobedili predsednika Trampa. Šta se, zaista, dešava? U sredu su tehnološki giganti „Fejsbuk“, „Tviter“ i „Jutujub“ ceo dan proveli obeležavajući sadržaj u kome se šire dezinformacije, kao što su lažne tvrdnje o pogrešnom brojanju glasačkih listića u ključnim državama koje mogu da odluče o tome ko će biti sledeći predsednik.
Mere koje primenjuje „Tviter“ su najagresivnije. Naime, društvena mreža sakriva sve objave koje sadrže obmanjujuće tvrdnje o izbornom procesu i ograničava mogućnost korisnika da ih dele. U sredu je uveliko primenila to pravilo, čak i na nekoliko Trampovih poruka. S druge strane, društvena mreža Fejsbuk je takvom sadržaju jednostavno dodala oznake koje korisnike povezuju sa biračkim centrima za informacije.
Jutjub je postavila oznake bar na neke video-snimke. Na jednom takvom snimku, koji je objavila konzervativna televizijska mreža OANN , koji je tvrdio da se u Arizoni i Nevadi „naveliko šire prevare u prebrojavanju glasačkih listića“, dodato je obaveštenje u kome se kaže da rezultati možda nisu konačni. Preuranjene objave o pobedi na izborima suočile su se sa blažom sudbinom na Tviteru, jer ih je društvena mreža obeležila obaveštenjem u kome se navodi da je pomenuti tvit objavljen pre objavljivanja zvaničnih rezultata. Društvena mreža Tviter je označavala objave koje su stizale i od demokrata i od republikanaca. Među njima je bila i preuranjena tvrdnja predsedavajućeg Demokratske stranke u Viskonsinu, Ben Viklera, da je potpredsednik Džo Bajden pobedio u toj državi.
U sredu popodne, Tviter je takođe obeležila niz tvrdnji da je Tramp osvojio Pensilvaniju u tvitovima koje su poslali ljudi iz Trampovog okruženja, uključujući Erika Trampa i sekretarku za štampu Bele kuće Kejli Makenani. Društvena mreža Fejsbuk je prvobitno rekla da će označavati samo objave o preuranjenoj pobedi na nacionalnom nivou, ali na kraju je označila samo objave koje su se ticale Pensilvanije. S druge strane, Fejsbuk je stavila oznaku na objavu predsednika Trampa u kojoj se navodi da je bilo pokušaja „krađe“ izbora. Oznaka je sadržavala obaveštenje da konačni rezultati još uvek nisu objavljeni, ali nije navedeno da su informacije obmanjujuće. Istovremeno, označila je Bajdenovu objavu i kojoj se kaže: „Dobićemo izbore“.
Da li je bilo problema? Naravno. Iako su platforme uglavnom označavale problematičan sadržaj u prilično kratkom roku, ipak je ostalo sasvim dovoljno vremena da mnoge tvrdnje privuku mnogo pažnje pre nego što su mreže uspele da ih označe. Iako su se tehnološke kompanije izuzetno potrudile da obeleže sve problematične izjave, neutemeljena teorija zavere da su republikanci dobili posebne olovke za obeležavanje glasačkih listića u Arizoni kako bi izborni zvaničnici mogli da ih odbace, toliko se proširila da je državni tužilac iz Arizone morao da pokrene istragu. Još sveobuhvatnija, ali isto tako neutemeljena ideja, da su demokrate u ključnim državama falsifikovali prebrojavanje glasova da bi ukrali izbore, takođe, je dobila dodatni impuls pomoću heštega – #StopTheSteal – koji su podržali mnogi, uključujući Mardžori Tejlor Grin, bivšu promoterku teorije zavere organizacije QAnon koja je pobedila u trci za Predstavnički dom.
Šta se desilo u međuvremenu? Odmah je bio uočen propust u postupcima velikih tehnoloških kompanija koji su primenjivani u vezi sa uklanjanjem dezinformacija o izborima. Naime, postupci su se odnosili samo na tvrdnje koje su bile direktno objavljene na platformama, ali korisnici su mogli bez bilo kakvih problema da dele dezinformacije ako su citirali ili prikazivali snimak komentara napravljenih van platforme. Na primer, tvit Kajla Grifina iz MSNBC-a, koji je citirao Bajdenovog advokata Boba Bauera kad je rekao „Pobedili smo na izborima“ nije bio označen iako je u njemu ponovljeno preuranjeno proglašenje pobede. Razmislite! U velikom broju slučajeva, kad god bi platforma označila neodgovarajući sadržaj, to joj se vratilo kao bumerang jer su mnogi od onih koji šire dezinformacije rekli da su postupci platforme sami po sebi dokaz zavere – da Silicijumska dolina potiskuje različite stavove da bi zataškala zaveru oko krađe izbora.
Postoji i svetla tačka. Inostrani igrači, kao što je ruska Agencija za istraživanje interneta, nisu uspeli da prošire mnogo dezinformacija. Njihovi pokušaji su bili sporadični, ali prilično neuspešni. Šta sledi? Sporo brojanje glasačkih listića u državama koje treba da odluče ko će biti budući predsednik daje priliku dezinformacijama i teorijama zavere da dobiju na značaju i moći, kažu stručnjaci. Stručnjaci predlažu da se posebna pažnja obrati na šifrirane kanale za razmenu poruka: „Kad ne vidimo da ekstremističke grupe razgovaraju javno, to znači da razgovaraju tajno“, rekao je Grejem Buki iz Atlantskog veća.