Predsednik planira da promeni zakon o društvenim medijima pošto je društvena mreža Tviter označila nekoliko njegovih objava upozorenjem za proveru činjenica, ali, izgleda, da njegov poduhvat neće imati uticaj kakav je očekivao.
Vrlo jasni planovi Donalda Trampa da kazni društvenu mrežu Tviter, jer je upozorenjem za proveru činjenica označila njegove tvrdnje da će glasanje putem e-pošte biti „suštinski nepošteno“, mogli bi u potpunosti da promene internet – ipak, ne baš onako kako on ili njegovi sledbenici nameravaju.
Očekuje se da će se Tramp obrušiti prvenstveno na Član 230 Zakona o pristojnosti u kompjuterskoj komunikaciji. Taj zakon u velikoj meri podržava proces funkcionisanja i regulisanja interneta u Sjedinjenim Državama i efektivno stvara hibridni model izdavača/platforme koji je postao standard za kompanije društvenih medija širom sveta. Pre nego što je zakon usvojen 1996, godine, američke kompanije koje su se bavile komunikacijama imale su prema zakonu dve mogućnosti: mogle su da deluju kao „puki provodnici“, odnosno, da prenose sav sadržaj bez bilo kakvih promena, dakle, vrlo slično kompanijama koje pružaju telefonske usluge, ili su mogle da intervenišu, odnosno da izmene sadržaj, ali da, u tom slučaju, zakonski odgovaraju za sve što propuste da ispitaju i dozvole da se objavi.
Član 230 je takvu situaciju izmenio. Naime, stvorio je zakonski izuzetak koji je omogućio platformama da uređuju sadržaje koji se pojavljuju na njima onako kako one smatraju da treba, ali istovremeno nisu zakonski odgovorne za sadržaj koji propuste da urede ili ublaže. Dakle, „Nijedan dobavljač interaktivne računarske usluge ili njen korisnik neće se smatrati izdavačem ili zagovornikom bilo koje informacije koju je pružio neki drugi dobavljač informativnog sadržaja“. Pravnik Džef Kosef je rečenicu opisao kao „Dvadeset i šest reči koje su stvorile internet“.
Od kada je zakon donet, u velikoj meri je bio pogrešno tumačen, pri čemu neokonzervativci smatraju da postoji jedno „nažalost, stalno pogrešno tumačenje“, a to je da platforme moraju biti politički neutralne. Zbog toga, u najvećoj meri desničari u Sjedinjenim Državama, neprestano napadaju zakon jer smatraju da su žrtve neopravdane cenzure koju sprovode najveće internetske platforme. Prema nacrtu izvršne naredbe, Tramp planira da se osveti Tviteru tako što će umanjiti snagu Člana 230. Naredba će zahtevati od Federalne komisije za komunikacije da pojasni zakon na nekoliko načina. Predložiće da pri „uređivanju sadržaja“ platforma može doći u položaj da zloupotrebljava zaštitu koja joj je zagarantovana Članom 230. Takođe, prema naredbi, može se ispitati da li platforma koristi „obmanjujuće postupke“ za uređivanje sadržaja ili da li su ti postupci „u skladu sa uslovima korišćenja ili nisu“.
Ako se Federalna komisija za komunikacije složi sa takvim predlozima i ako se donese takav zakon, izgleda da će osnovni cilj biti da primora kompanije da smanje obim svojim aktivnosti da ne bi izgubile zakonsku zaštitu. Na primer, zabrana „uređivanja“ sadržaja, bila bi, izgleda, usmerena na upozorenja kakvim je mreža Tviter označila Trampove objave o glasanju putem e-pošte, dok bi zabrana „obmanjujućih postupaka“ mogla da se tumači kao pokušaj da se zvanično uvede zahtev za političkom neutralnošću u ograničenja Člana 230.
Međutim, naredba bi mogla da izazove povratnu reakciju, bar u smislu stvaranja interneta kakvog Tramp želi. Zabranjujući platformama društvenih medija da koriste trenutne suptilne oblike ublažavanja sadržaja, izvršna naredba bi mogla da ih primora na mnogo grublje procedure, kao što su uklanjanje objava ili blokiranje korisnika umesto da jednostavno objave upozorenje o proveri činjenica ili da umanje domet najgoreg sadržaja. Slično tome, potpuno ukidanje zaštite iz Člana 230 za tehnološke kompanije verovatno ih ne bi nateralo da se ponašaju kao „obični provodnici“ jer bi ih bilo kakvo ublažavanje sadržaja – čak i jednostavno brisanje ogromne količine automatizovane neželjene pošte koje navaljuju na platforme kao što su Fejsbuk ili Tviter – dovelo u opasnost da ih neko tuži zbog sadržaja koji nisu uspele da uklone.
I kao što je Kosef rekao 2019. godine: „Da li neko kaže da ne treba vršiti ublažavanje sadržaja? Svako može da radi šta mu se prohte? Zaista ne bih voleo da koristim takav internet.“