Pošto je današnja generacija bankarskih direktora navikla da objašnjava i pravda svoje postupke pred raznim parlamentarnim i senatorskim komisijama, ne čudi što saoseća sa rukovodiocima velikih tehnoloških kompanija koji u poslednje vreme daju izjave pred okupljenim senatorima i parlamentarcima. Nažalost, kompanija „ Accenture“ ističe da se mora ostvariti uvid u bankarsko upravljanje podacima inače će bankari morati lepo da se obuku i upute se na Kapitol hil. Kao i svaka druga oblast privrede, bankarstvo smatra podatke novom naftom – vrednim izvorom čija će uspešna (ili neuspešna) upotreba odvojiti pobednike od gubitnika. Istraživanje pomenute kompanije koje je sprovedeno među 800 bankara pokazalo je da 84% koriste podatke da bi došli do važnog i automatizovanog procesa odlučivanja. Kad se podaci prikupljaju interno, 94% bankara je sigurno u njihovu pouzdanost. Problem se pojavljuje kad banke koriste podatke treće strane da bi pojačali interne podatke i tako doneli odluke o svemu, od prodaje i određivanja cena do određivanja kome odobriti kredit или pozajmicu.
Provera valjanosti podataka, kao i njihovo obezbeđivanje i održavanje je izuzetno važno za banke jer se one nalaze u centru komercijalnih zbivanja, što im omogućava pristup mnogobrojnim podacima klijenata. Skup tih podataka će se povećavati tokom sledećih godina pošto servis Open Banking povećava količinu podataka koja je prikupljena od svakog klijenta. Dobra vest je da će svaki klijent podeliti svoje podatke da bi unapredio inovacije. Istraživanje kompanije „ Accenture“ je pokazalo da će četiri od pet klijenata rado podeliti svoje lične podatke sa svojom bankom da bi zauzvrat dobili bržu i napredniju uslugu.
Istraživanje ističe jasnu neravnotežu između želje da se prikupi i iskoristi što veći skup podataka koji bi podržao donesene odluke i nepoverenja u istinitost tih podataka. Sedamdeset i osam procenata ispitanih bankara misli da je automatizovano donošenje odluka rizičnije zbog neistinitih podataka, zbog manipulisanja podacima koji nisu interno prikupljeni i suštinskih predrasuda. Ipak, i pored shvatanja navedenih nepovoljnih elemenata, 77% kaže da njihove banke nisu spremne da reše te probleme, a više od polovine ispitanika tvrdi da se ne ulaže dovoljno u ispitivanje valjanosti podataka koji se koriste da bi se donele važne poslovne odluke. Od te većine, 11% veruje da su podaci ispravni, ali ne vrši procenu valjanosti; 25% vrši procenu izvora podataka, ali priznaje da bi trebalo da učine više kako bi obezbedili njihov kvalitet. Oslanjanje na netačne i neproverene podatke, dovodi banke u nepovoljan položaj jer dobijaju pogrešan uvid u poslovanje, zbog čega kasnije donose loše odluke.
Da bi odgovorili na ove izazove, banke bi trebalo da ojačaju tri ključna aspekta koja se odnose na upravljanje podacima: proveravanje podataka od njihovog izvora do samog kraja, ispitivanje njihovog korišćenja pri donošenju odluka i obezbeđivanje i održavanje podataka na najvišem mogućem nivou. Zaključak je da bi banke trebalo da stvore neku vrstu „obaveštajne funkcije o podacima“ koja bi koristila alatke nauke o podacima i sajber-bezbednosti i tako sprečila da neko drugi manipuliše podacima u svoju korist. Kao što rigorozne procedure u okviru procesa „Upoznaj svog klijenta“ omogućavaju bankama da shvate potrebe svojih korisnika, tako bi i inicijativa „Upoznaj svoje podatke“ mogla da učini isto za taj vrlo vredan deo imovine banaka.
Tako bi posao glavnog nadzornika podataka bio proširen; od unapređivanja profitabilnosti i obezbeđivanja usklađenosti do zaštite institucije od uticaja loših podataka. Tako bi cilj obaveštajne funkcije o podacima bio da utvrdi nivo istinitosti među podacima, stvaranjem, primenom i sprovođenjem standarda za izvor, kontekst i integritet podataka. Ne dolaze svi loši podaci od onih koji su zlonamerni. Umesto toga, mogu ukazati da proces ne radi onako kako je zamišljeno i da ga treba menjati.
Banke bi trebalo da kontrolišu uticaj podataka da bi ponudile bolje usluge i da onemoguće upad u skupove podataka što bi dovelo do loših odluka zbog pogrešnih или zlonamernih podataka. I dok bankari pokušavaju da uspostave ravnotežu između poslovnih prilika koje im pružaju veliki podaci i potrebe za proverom podataka, bilo bi dobro da se sete saveta Bendžamina Franklina: „Da bi se stekao ugled, potrebno je postići uspeh mnogo puta, ali da bi se srušio, dovoljan je samo jedan pogrešan potez.“ Ili: „Ako ne uspete da se pripremite, spremni ste za neuspeh.“ Dakle, ako ne uspeju da reše sukob između želje da prikupe i iskoriste najveći mogući skup podataka i potrebe da provere valjanost podataka, direktori banaka bi mogli ubrzo da se nađu na Kapitol hilu.