Čarls je jezivi robot koji čita misli, podražava i razume ljudske izraze lica i može da dovede do razvoja nove generacije „osećajnih androida“. Opremljen je softverom koji može da pročita izraze ljudskog lica tako što kamerom snima pokrete obrva, vilica i mišića. Posle toga, ponavlja pokrete mišića uz pomoć motora koji se nalaze u licu. „Osećajni“ roboti prišli su jedan korak bliže stvarnosti zahvaljujući mašini koja može da čita misli i sposobna je da imitira ljudska osećanja. Robot Čarls je opremljen kamerama i softverom koji mogu da snime i analiziraju izraze ljudskog lica. Te informacije se prenose na veštačke mišiće robota koji mogu da podražavaju pokrete lica povezanih sa različitim osećanjima. Mišiće pokreću servo-motori koji su ugrađeni u Čarlsovo lice. Ceo proces traje oko dve do tri sekunde.
Stručnjaci na Univerzitetu u Kembridžu nadaju se da će takav napredak omogućiti robotima da odgovore na suptilne znake koje ljudi pokazuju tokom razgovora. Napredak može da pomogne u kreiranju robota koji će razmišljati kao ljudi i imati ljudska osećanja. Stručnjaci tvrde da se tako nešto može desiti već za deset godina.
Čarls je kreacija profesora Pitera Robinsona sa Odseka za računarstvo Univerziteta u Kembridžu koji je robota napravio u saradnji sa kompanijom Hanson Robotics.
Profesor Robinson kaže da ih je zanimalo da li mogu računaru da daju sposobnost da razume društvene signale, izraze lica, ton glasa, položaj tela i gestikulaciju. Osim toga, hteli su da vide može li računarski sistem, odnosno, mašina da izrazi iste osobenosti i da li će ljudi radije stupiti u kontakt sa robotima čiji su izrazi lica vrlo slični ljudskim. Zbog toga su i napravili Čarlsa.
Istraživanje emocionalno inteligentnog računarskog interfejsa omogućilo je nastajanje robota. Naravno, profesor kaže da im predstoji još rada da bi usavršili Čarlsove izraze lica. Iako je sličnost sa ljudskim licem neverovatna i prostetika prilično dobra, motori, ipak, nisu savršeni kao ljudski mišići. Mali problemi postoje i kod kontrolnih programa koje treba doraditi kao i posmatranje pokreta mišića zbog čega Čarls izgleda pomalo neprirodno.
Podsetimo se samo da on nije prvi robot koji ima ljudsko lice.
David Hanson koji se bavi robotima i odgovoran je za stvaranje Čarlsa, predvideo je da će se u budućnosti pojaviti roboti koji će, opremljeni veštačkom inteligencijom, postati „super-inteligentne i genijalne mašine“ i moći će da pomognu ljudima da reše najozbiljnije i najteže probleme. Podsetićemo vas da je gospodin Hanson najpoznatiji kao kreator Sofije, robota koji govori i hoda i pomalo liči na Odri Hepbern. Hanson smatra da je Sofija njegovo remek-delo.
Doktor Mark Sagar, direktor kompanije Soul Machines kaže da će među nama uskoro živeti roboti koji mogu da misle i osećaju kao ljudi. Tvrdi da će roboti koji reaguju na podsticaje za deset godina biti sasvim uobičajeni kako u kompanijama, tako i u kućama širom sveta. U njegovoj kompaniji koriste računarsku grafiku da bi razvili zadivljujuću predstavu virtuelnih ljudi koji mogu da podražavaju pokrete lica kao što su treptanje i osmehivanje.
Međutim, iza te privlačne spoljašnjosti nalazi se razvijeni softver, neka vrsta nervnog sistema koji može da uči i podražava ljudska osećanja.