Mobilne aplikacije prikupljaju detaljne podatke o vašoj lokaciji svakog trenutka i svakog dana, ali prikupljene podatke ne drže u tajnosti. Desetine kompanija koriste lokacije mobilnih telefona da bi pomogle oglašivačima. Tvrde da vlasnici telefona ostaju anonimni, ali prikupljeni podaci pokazuju da takav proces, u stvari, otkriva veoma lične i privatne podatke prema kojima se lako može utvrditi identitet osobe. Milioni tačkica na mapi označavaju auto puteve, sporedne ulice i biciklističke staze – svaka od njih prati kretanje anonimnog vlasnika mobilnog telefona.
Jedan niz tačkica označava nekog ko izlazi iz kuće u Njuarku i odlazi do obližnje klinike gde ostaje više od sat vremena. Drugi predstavlja osobu koja putuje sa gradonačelnikom Njujorka tokom dana i vraća se noću na Long Ajlend. Još jedna tačkica napušta kuću u Njujorku u sedam sati ujutru i putuje 25 kilometara do srednje škole gde ostaje do kasnog poslepodneva svakog radnog dana. Samo jedna osoba prelazi taj put. Naime, Liza Magrin, profesorka matematike svakog dana odlazi u školu i sa sobom nosi telefon.
Aplikacija na njenom uređaju prikuplja podatke o njenom kretanju, a ti podaci se kasnije bez njenog znanja i odobrenja prodaju. Svake dve sekunde snimaju se podaci o njenoj lokaciji, što su novinari „Njujork tajmsa“ utvrdili pošto su uspeli da dođu do baze podataka više od milion telefona u Njujorku. Iako u tim bazama identitet gospođice Margin nije otkriven, novinarima je bilo vrlo lako da povežu tačkice i utvrde ko se kreće tim putem.
Aplikacija ju je pratila i kad je išla do ordinacije svog dermatologa i kad je šetala sa psom i ostala u stanu svog bivšeg partnera, što ju je prilično uznemirilo jer smatra da je izuzetno neprijatno kad ljudi saznaju detalje vašeg života koje ne želite da otkrijete.
Kao i mnogi korisnici savremenih tehnologija, i gospođica Margin zna da aplikacije mogu da prate kretanje ljudi, ali pošto su pametni telefoni postali neizbežni deo naše svakodnevnice, a tehnologija mnogo preciznija, industrija koja se bavi špijuniranjem svakodnevnih navika pojedinaca sve više se širi i postaje nasrtljivija.
Liza Margin je jedina osoba koja redovno putuje od kuće do škole u kojoj radi. Njena lokacija je zabeležena više od 800 puta, često i kad je bila u učionici. Poseta lekaru je uključena u podatke. Podaci su toliko specifični da su novinari uspeli da utvrde koliko dugo je ostala u ordinaciji. Tokom četiri meseca prikupljanja podataka, novinari su utvrdili da je njena lokacija zabeležena 8.600 puta ili u proseku jednom na svaki 21 minut.
Bar 75 kompanija dobija anonimne i precizne podatke o lokaciji od aplikacija čiji korisnici omoguće servise lokacija da bi dobili podatke o vremenu, pročitali lokalne vesti ili dobili bilo koju drugu informaciju. Nekoliko kompanija tvrdi da prati do 200 miliona mobilnih uređaja u Sjedinjenim Državama. Baza podataka koju su ispitali novinari „Tajmsa“ – uzorak informacija koju je prikupila jedna kompanija tokom 2017. godine – otkrila je kretanje ljudi do najsitnijih detalja i izuzetno precizno, a u nekim slučajevima, kretanje je ažurirano 14.000 puta tokom jednog dana. Te kompanije prodaju, koriste ili analiziraju podatke da bi ih predali oglašivačima i prodavcima kojima je potreban uvid u navike i ponašanje potrošača. Tržište koji se bavi prodajom podataka za potrebe ciljanog oglašavanja dostiglo je vrednost od 21 milijarde dolara ove godine. Kompanija IBM je ušla na to tržište kad je kupila aplikacije kanala za vremensku prognozu
Kompanije i dalje tvrde da ih ne zanimaju identiteti već uzorci koje podaci otkrivaju o potrošačima. Ističu da informacije koje aplikacije prikupljaju nisu povezane sa nečijim imenom ili brojem telefona već sa jedinstvenim identifikacionim brojem. Ipak, oni koji imaju pristup neobrađenim podacima – uključujući zaposlene i klijente – i dalje mogu da identifikuju osobu bez njenog znanja i naravno pristanka. Mogu da prate nekog koga poznaju utvrđivanjem položaja telefona koji redovno provodi vreme na adresi te osobe. Obrnutim procesom se takođe može utvrditi identitet osobe.
Recimo, anonimnoj tački se može dodeliti ime tako što se prati gde telefon provodi noć da bi korišćenjem javnog registra lako utvrdili ko živi na toj adresi. Mnoge kompanije koje se bave utvrđivanjem lokacija kažu da kad korisnici telefona omoguće usluge lokacije, njihovi podaci su potpuno pristupačni. Ipak, novinari su otkrili da su objašnjenja koja ljudi vide kad se od njih traži da daju dozvolu za utvrđivanje lokacije često nepotpuna i neprecizna. Aplikacija može korisniku da obeća da će, ako joj dozvoli da utvrdi njegovu preciznu lokaciju, zauzvrat dobiti informacije o saobraćaju, ali ne spominje da će njegovi podaci biti podeljeni ili prodati. Takva informacija je obično zakopana u nejasnoj politici privatnosti.
Informacije o lokaciji mogu da otkriju neke od najintimnijih detalja iz života osobe – da li je posetila psihijatra ili otišla sastanak udruženja anonimnih alkoholičara ili s kim izlazi. Zbog toga demokrate iz Oregona predlažu da se uvede zakon koji će ograničiti prikupljanje podataka i njihovu prodaju, što je u Sjedinjenim Državama prilično neregulisano. Potpuno je nepošteno da potrošači ne znaju ništa o tome kako se njihovi podaci prodaju i dele, a zatim im onemogućiti da bilo šta preduzmu povodom toga.