1956. Јавности је откривено окружење SAGE (Semi-Automatic Ground Environment) владе САД. То је ваздухопловни одбрамбени систем, који је на стотине радарских станица у SAD и Канади повезао у прву рачунарску комуникациону мрежу великих размера. Уз … Опширније
1986. Национална фондација за науку (National Science Foundation) отвара Национални центар за суперрачунарске апликације (NCSA – National Center for Supercomputer Applications) на Univerzitetu Ilinois, за истраживање рачунара високих перформанси. Најчувенији њихов дипломац, Марк Андресен (Marc … Опширније
1919. Родио се Натанијел Рочестер (Nathaniel Rochester), главни архитекта првог IBM-овог научног рачунара, који се звао 701. Он је развио и прототип за IBM 702, први комерцијални рачунар растуће компаније. Обе машине су најавиле IBM-ов … Опширније
1874. Патентни завод SAD издаје патент за Спалдингову машину за сабирање (Спалдинг Аддинг Мацхине). Претече калкулатора и рачунара, механичке машине за сабирање могле су да врше једноставну аритметику и биле су популарне у пословном свету … Опширније
1997. Измишљени рачунар HAL 9000 постаје оперативан, према роману Артура Кларка “2001: Одисеја у свемиру” (Arthur C. Clarke “2001: A Space Odyssey”). У филмској адаптацији из 1968. рачунар каже – Ја сам HAL 9000, број … Опширније
1960. Комитет ACM/GAMM, тим просветитеља рачунарске индустрије, састао се да развије Algol 60, први језик структурисан у блоковима који је касније довео до шире коришћеног језика Pascal. Algol (Algorithmic Language) и Algol 60 су пројектовани … Опширније
1938. Родио се Доналд Ервин Кнут (Donald Ervin Knuth), најпознатији по серији књига Уметност рачунарског програмирања (The Art of Computer Programming) на којој још увек ради, а за коју је замислио да ће елиминисати дуплирање … Опширније
1925. Родио се Ерих Блох (Ерицх Блоцх), члан тима који је пројектовао IBM-ову фамилију рачунара System/360. 1962. је IBM поставио Блоха на чело програма SLT (Solid Logic Technology) — електронске технологије за System/360, фамилију шест … Опширније
1940. У јесен 1937 Др. Џорџ Стибиц (George Stibitz) је од заосталих релеја, делова конзерви, сијалица из батеријских лампи и сличног, конструисао своју К-машину која је била у стању да сабере два бита и прикаже … Опширније
1963. Иван Saterland (Ivan Sutherland) у својој докторској дисертацији представља Sketchpad, један од првих програма за ТX-0, који омогућава директно манипулисање објектима на екрану рачунара. Ова дисертација представља основу за касније графичке корисничке интерфејсе и … Опширније