1940. У јесен 1937 Др. Џорџ Стибиц (George Stibitz) је од заосталих релеја, делова конзерви, сијалица из батеријских лампи и сличног, конструисао своју К-машину која је била у стању да сабере два бита и прикаже … Опширније
1963. Иван Saterland (Ivan Sutherland) у својој докторској дисертацији представља Sketchpad, један од првих програма за ТX-0, који омогућава директно манипулисање објектима на екрану рачунара. Ова дисертација представља основу за касније графичке корисничке интерфејсе и … Опширније
1942. Родио се Питер Денинг (Петер Деннинг). Био је шеф катедре рачунарских наука на универзитету Purdue (1979-83), суоснивач CSNET-a, и оснивач директор истраживачког института за рачунарске науке у НАСА. Од 1991 је професор рачунарских наука … Опширније
1962. Прво писмено помињање раног објектно оријентисаног језика Simula, који су написали Кристен Нигард (Kristen Nygaard) и Оле-Џон Дал (Оле-Јохн Дахл) из Норвешког рачунарског центра у Ослу. Simula групише податке и инструкције у блокове који … Опширније
1972. Hewlett-Packard уводи HP-35, први научни ручни калкулатор као завршну степеницу одбацивања логаритмара како међу научницима тако и међу студентима. HP-35 је добио име по својих 35 тастера, био је тежак 225 грама, а коштао … Опширније
1977. Стивен Џобс (Степхен Јобс) и Стивен Вознијак (Stephen Wozniak) претварају корпорацију Apple Computer Цорпоратион у акционарско предузеће. Акције су истог дана скочиле за скоро 32% , а након седам година 24. јануара 1984, компанија … Опширније
1975. Оснивачи Microsoftа Бил Гејтс (Bill Gates) и Пол Ален (Paul Allen) пишу писмо компанији која производи рачунар Altair (МИТС, у Албукеркију, Novi Мексико), нудећи верзију BASIC-a за МИТС-ов рачунар „Altair 8800“. У уговору за … Опширније
1945. Екерт (Eckert) и Мокли (Mauchly) потписују уговор да изграде EDVAC (Electronic Discrete Variable Computer), први икад пројектовани електронски рачунар опште намене са дигиталним чувањем програма. Чак и пре него што је 1946. ENIAC обелодањен, … Опширније