Студенткиња Милена Митић одбранила је дипломски рад на тему „Истраживање употребљивости корисничког интерфејса информационог система глобалне студентске организације AIESEC“

Студенткиња Рачунарског факултета Милена Митић је у уторак, 27. септембра 2022. године одбранила дипломски рад на тему Истраживање употребљивости корисничког интерфејса информационог система глобалне студентске организације AIESEC пред комисијом коју су чинили ментор др Душан Вујошевић и члан др Јелена Васиљевић.

У уводу свог рада Милена је истакла следеће:

Након Другог светског рата када се група младих људи окупила из различиитх земаља северне Европе како би направили организацију која ће се залагати за то да рата више не буде и како ће повезивати људе из различитих крајева света да се боље упознају и да разумеју друге културе, вероисповести, вредности па чак и мишљења. С тога су слали студенте у иностранство и исто тако, доводили иностране студенте у своје земље. Међутим, како је било тешко договарати када ће који практикант доћи преко писма одлучили су да праве конференције где ће се с времена на време окупљати и ту склапати договоре. Те конференције постоје и данас, али оно што је олакшало целу ову причу јесте да, како је технологија напредовала, тако су и они увели Глобални Информациони Систем и одлучили да све те размене пребаце на платформу што због лакше комуникације што због трековања огромног броја размена. Податак говори о томе да је измедју 2010. И 2015. године било мало мање од милион размена. Оно што је мене фасцинирало а што ме је навело да размислим о овој теми, јесте то да ова платформа има велику моћ да мења људима животе. Између осталог, 2018. године сам сасвим случајно пронашла њихов сајт, отишла на њихову праксу и постала члан те организације. Како су моја позиција и одговорност у организацији расли тако су расли и проблеми које сам уочавала са коришћењем платформе и зато сам мислила да је идеална прилика да се истражи ова тема, али исто тако и да им се помогне да побољшају кориснички интерфејс како би корисници лакше и брже пронашли праве праксе за себе.

Како ће у овом раду бити речи о корисничком интерфејсу и глобалном информационом систему који ћу у даљем тексту звати Expa, волела бих да прво прођемо шта је то и чему служи.

С обзиром да смо дошли до закључка да је Ekspa најбољи избор, потребно је да се 1) унајме дизајнери који ће допринети визуелном приказу интерфејса. 2) Да направе шаблон који ће бити једноставан за коришћење, а заправо модеран и прегледан. Као и да 3) поправе ствари које смо навели у одељку Смернице (страна 49). Кад се све то примени, потребно је 4) да се одради последње тестирање пред пуштање – тако што ће наћи 10 испитаника и са њима одрадити интервјуи да заједно девелопери дизајнери и корисници прођу кроз целу платформу и да дискутују о томе шта виде на екрану на сваком кораку који пролазе кроз интерфејс. И последњ корак је да 5) поправе фидбек.

Уколико корисници ни тада не буду задовољни Ekspom, друга опција је да се пронађу нова алтернативна решења тј. друге платформе које могу да парирају Ekspi и да се упореде. Поред упоређивања карактеристика могу да се одраде и мерења тачности колико је времена потребно за Ekspu, а колико за алтернативно решење и да се затим донесе одлука које је боље решење. Уколико је алтернативно решење боље, да се пређе на ту платформу. – закључила је Милена.

Фотографије са одбране доступне су у галерији.