Студенткиња Рачунарског факултета Ивана Славковић је у четвртак, 14. децембра 2023. године одбранила дипломски рад на тему Роботи у медицини пред комисијом коју су чинили ментор др Јелена Васиљевић и члан др Немања Радосављевић.
У уводу свог рада Ивана је истакла следеће:
Захваљујући својој прецизности и неосетљивости на умор робот може значајно помоћи при извођењу посебно деликатних оперативних захвата. Упоредо с развојем комуникацијских технологија напредују телемедицина и телехирургија за медицинску дијагностику, лечење болесника и пренос података. Тако стручњаци на другом крају света помажу у решавању одређеног проблема, што је много брже него да болесник путује. Телехирургија, као део телемедицине развила се захваљујући лапароскопији у којој хирург не гледа директно у операцијско поље, већ на TV-монитор. Тако се дигитална слика може пренети у стварном времену на било које место у свету. Оператер се може консултовати са другим светски признатим стручњацима који нису на месту операције. Примена робота у хирургији настала је како би се превладала ограничења у постојећим хируршким захватима. Роботика у неурохирургији, најсложеније је и најсофистицираније инжењерско подручје рада, због слојевитости анатомске грађе, високе осетљивости и деликатне функционалности ткива, што захтева прецизне захвате без могућности грешке.
…
Узимајући у обзир резултате на основу студија у којима су пацијенти били подвргнути како лечењу тако и рехабилитацији и нези можемо рећи да роботи у медицини имају широку примену и своје позитивне и негативне стране. Операције које су вршене уз помоћ робота биле су много краће и са смањеном количином крварења у односу на традиционалне, али није утврђена разлика у стопи преживелих и времену до комплетног опоравка. Због тога су одлуке о операцији уз помоћ робота тешке и морају бити пажљиво донете. Роботичка хирургија је много скупа и зато институције које изаберу да их користе треба да надгледају трошкове и исходе како би максимизовали учинак са мањим улагањем. Решење би било да робот буде што оперативнији и употребљивији у више сврха. Данас, неке компаније се баве дизајнирањем робота који би обављали искључиво једну процедуру као сто је замена кука или колена, док друге теже изградњи система који уградјују вештачку интелигенцију у роботе који би помогли у хируршком доношењу одлука. Рехабилитација као неизоставан процес кроз који сваки пацијент мора да продје олакшана је захваљујући роботима који пружају тренинге високог интензитета, смањују оптерећење терапеута, штеде време и новац, а роботи у медицинској нези који уместо особља доносе храну, лекове, врше дезинфекцију и померање опреме пружају запосленима могућност да се максимално посвете пацијентима. Иако програмирани да не праве грешке, оне се могу десити, како роботу тако и човеку и не треба их посматрати као људску замену већ као одлично оружје у борби са многобројним болестима данашњице. – закључила је Ивана.
Фотографије са одбране доступне су у галерији.