Студент Марко Живановић одбранио је дипломски рад на тему „Истраживање ефикасности форензичких алата за опоравак података на SSD и HDD“

Студент Рачунарског факултета Марко Живановић је у среду, 23. октобра 2024. године одбранио дипломски рад на тему Истраживање ефикасности форензичких алата за опоравак података на SSD и HDD пред комисијом коју су чинили ментор др Петар Бојовић и члан др Ђорђе Бабић.

У уводу свог рада Марко је истакао следеће:

Уређаји за складиштење података су кључни за заштиту приватних информација, при чему се најчешће користе полупроводнички дискови (енг. SSD) и тврди дискови (енг. HDD). Разумевање ових технологија је од великог значаја за дигиталну форензику. Опоравак података је неопходан за многе компаније и појединце који случајно обришу своје податке [1]. Резервна копија података подразумева намерно копирање података на друге медије за складиштење како би се заштитили од случајног губитка [2].
SSD-ови су неволатилни уређаји за складиштење који користе флеш меморију и немају покретне делове, што омогућава веће брзине читања и писања, бољу издржљивост и нижу потрошњу енергије. Међутим, алгоритми за управљање подацима као што су wear leveling и garbage collection могу закомпликовати опоравак података [3].
HDD-ови, с друге стране, користе магнетну технологију складиштења, имају ротирајуће дискове и главе за читање/писање. HDD-ови генерално нуде ниже трошкове по гигабајту и веће капацитете складиштења у поређењу са SSD-овима. Поред веће поузданости, механички делови у HDD-овима доводе до споријег приступа подацима и веће подложности физичким оштећењима, што компликује опоравак података.

На основу ових резултата, уочен је проблем при продаји дискова на секундарном тржишту. Само форматирање диска није довољно да се заштите приватни подаци продавца. Пре сваке продаје препоручено је да се барем једном прође кроз цео диск и испишу исте вредности, чиме се значајно смањује шанса да купац може да опорави избрисане податке. У случају да се ради о веома поверљивим информацијама, препоручује се да се диск избуши на најмање три различита места. Саветује се спровођење додатног истраживања које би укључивало узимање узорака дискова са различитих тржишта и анализу података који се могу опоравити. Циљ би био да се идентификује које поверљиве информације могу бити извучене са дискова који су
претходно само форматирани или нису адекватно обрисани.
– закључио је Марко.