Student Računarskog fakulteta Marko Živanović je u sredu, 23. oktobra 2024. godine odbranio diplomski rad na temu Istraživanje efikasnosti forenzičkih alata za oporavak podataka na SSD i HDD pred komisijom koju su činili mentor dr Petar Bojović i član dr Đorđe Babić.
U uvodu svog rada Marko je istakao sledeće:
Uređaji za skladištenje podataka su ključni za zaštitu privatnih informacija, pri čemu se najčešće koriste poluprovodnički diskovi (eng. SSD) itvrdi diskovi (eng. HDD). Razumevanje ovih tehnologija je od velikog značaja za digitalnu forenziku. Oporavak podataka je neophodan za mnoge kompanije i pojedince koji slučajno obrišu svoje podatke [1]. Rezervna kopija podataka podrazumeva namerno kopiranje podataka na druge medije za skladištenje kako bi se zaštitili od slučajnog gubitka [2].
SSD-ovi su nevolatilni uređaji za skladištenje koji koriste fleš memoriju i nemaju pokretne delove, što omogućava veće brzine čitanja i pisanja, bolju izdržljivost i nižu potrošnju energije. Međutim, algoritmi za upravljanje podacima kao što su wear leveling i garbage collection mogu zakomplikovati oporavak podataka [3].
HDD-ovi, s druge strane, koriste magnetnu tehnologiju skladištenja, imaju rotirajuće diskove i glave za čitanje/pisanje. HDD-ovi generalno nude niže troškove po gigabajtu i veće kapacitete skladištenja u poređenju sa SSD-ovima. Pored veće pouzdanosti, mehanički delovi u HDD-ovima dovode do sporijeg pristupa podacima i veće podložnosti fizičkim oštećenjima, što komplikuje oporavak podataka.
…
Na osnovu ovih rezultata, uočen je problem pri prodaji diskova na sekundarnom tržištu. Samo formatiranje diska nije dovoljno da se zaštite privatni podaci prodavca. Pre svake prodaje preporučeno je da se barem jednom prođe kroz ceo disk i ispišu iste vrednosti, čime se značajno smanjuje šansa da kupac može da oporavi izbrisane podatke. U slučaju da se radi o veoma poverljivim informacijama, preporučuje se da se disk izbuši na najmanje tri različita mesta. Savetuje se sprovođenje dodatnog istraživanja koje bi uključivalo uzimanje uzoraka diskova sa različitih tržišta i analizu podataka koji se mogu oporaviti. Cilj bi bio da se identifikuje koje poverljive informacije mogu biti izvučene sa diskova koji su
prethodno samo formatirani ili nisu adekvatno obrisani. – zaključio je Marko.