Студент Рачунарског факултета Симеон Симић је у четвртак, 10. октобра 2024. године одбранио дипломски рад на тему Вештачка интелигенција у медицини и биоинформатици пред комисијом коју су чинили ментор др Јелена Васиљевић и члан др Душан Вујошевић.
У уводу рада Симеон је истакао следеће:
Вештачка интелигенција као појам у ширем смислу, означава капацитет једне вештачке творевине за реализовање функција које су карактеристика људског размишљања.
Вештачка интелигенција је интелигенција машина или софтвера, за разлику од интелигенције живих бића, првенствено људи. Циљ истраживање вештачке интелигенције је развијање програма (софтвера), који ће рачунарима омогућити да се понашају на начин који би се могао окарактерисати интелигентним.
Захваљујући напретку у машинском учењу (MU), дубоким неуронским мрежама (DNN), обради природног језика (NLP), и анализи великих података, VI је омогућила брже и прецизније анализе у медицинским истраживањима, дијагностици, као и персонализованој терапији. VI не само да убрзава процесе, већ и омогућава откривање скривених образаца у подацима које би било тешко препознати коришћењем традиционалних метода.
…
Примена AI у медицини и биоинформатици отвара огроман потенцијал за унапређење дијагностике, терапије и истраживања. Кроз синергију између АI и биоинформатике, могуће је решити кључне проблеме у модерној медицини, убрзати откривање лекова и развити персонализоване терапије. Међутим, успех ових технологија зависиће од правилне регулације, етичке примене и транспарентности у њиховом коришћењу. У будућности, AI ће наставити да игра све већу улогу у трансформацији биомедицине, побољшавајући здравље и живот пацијената широм света. Вестацка интелигенција и људи не треба да се надмецу него да се помазу. Вештачка интелигенција (АI), омогућава рачунарима да користе огромну количину података како би сами донели одлуку или извршили активност.То можемо назвати и „вештачка свест“, где рачунари добијају „свест“ о свему у чему треба да помогну. – закључио је Симеон.