Student Računarskog fakulteta Simeon Simić je u četvrtak, 10. oktobra 2024. godine odbranio diplomski rad na temu Veštačka inteligencija u medicini i bioinformatici pred komisijom koju su činili mentor dr Jelena Vasiljević i član dr Dušan Vujošević.
U uvodu rada Simeon je istakao sledeće:
Veštačka inteligencija kao pojam u širem smislu, označava kapacitet jedne veštačke tvorevine za realizovanje funkcija koje su karakteristika ljudskog razmišljanja.
Veštačka inteligencija je inteligencija mašina ili softvera, za razliku od inteligencije živih bića, prvenstveno ljudi. Cilj istraživanje veštačke inteligencije je razvijanje programa (softvera), koji će računarima omogućiti da se ponašaju na način koji bi se mogao okarakterisati inteligentnim.
Zahvaljujući napretku u mašinskom učenju (MU), dubokim neuronskim mrežama (DNN), obradi prirodnog jezika (NLP), i analizi velikih podataka, VI je omogućila brže i preciznije analize u medicinskim istraživanjima, dijagnostici, kao i personalizovanoj terapiji. VI ne samo da ubrzava procese, već i omogućava otkrivanje skrivenih obrazaca u podacima koje bi bilo teško prepoznati korišćenjem tradicionalnih metoda.
…
Primena AI u medicini i bioinformatici otvara ogroman potencijal za unapređenje dijagnostike, terapije i istraživanja. Kroz sinergiju između AI i bioinformatike, moguće je rešiti ključne probleme u modernoj medicini, ubrzati otkrivanje lekova i razviti personalizovane terapije. Međutim, uspeh ovih tehnologija zavisiće od pravilne regulacije, etičke primene i transparentnosti u njihovom korišćenju. U budućnosti, AI će nastaviti da igra sve veću ulogu u transformaciji biomedicine, poboljšavajući zdravlje i život pacijenata širom sveta. Vestacka inteligencija i ljudi ne treba da se nadmecu nego da se pomazu. Veštačka inteligencija (AI), omogućava računarima da koriste ogromnu količinu podataka kako bi sami doneli odluku ili izvršili aktivnost.To možemo nazvati i „veštačka svest“, gde računari dobijaju „svest“ o svemu u čemu treba da pomognu. – zaključio je Simeon.