Izbor fakulteta je… stresan, važan, bitan, presudan.
Sve to, ali i mnogo više od toga.
Ako se pogreši, greška je za čitav život. Pravilan izbor fakulteta omogućuje kvalitetniji i sadržajniji, pa i bogatiji, a svakako manje stresan život.
Šta je to što bi pri izboru profesije trebalo da bude zvezda vodilja svakom mladom čoveku? Pokušaćemo da odgovorimo na neka pitanja koja sebi tom prilikom najčešće postavljate i razrešimo neke dileme.
Privatni ili državni fakultet
Postoje dobri državni i privatni, a postoje i loši državni i privatni fakulteti. I kod jednih i kod drugih postoje slučajevi gde se osnovano sumnja da se diplome prodaju, a postoje i oni čije se diplome stiču predanim radom.
Lakši ili teži fakultet
Ako student ne želi da se „muči“, nego lagodno da „dobije“ diplomu, trebalo bi da zna da su „laki“ fakulteti već stekli lošu reputaciju i poslodavci kandidate sa „lagodnim“ diplomama na konkursu više ni ne razmatraju.
Državni fakulteti su besplatni, privatni se plaćaju
Uslovi za budžetsko studiranje su sve oštriji i nije daleko dan kada će tu pogodnost moći da iskoristi samo nekolicina najboljih koji polože sve ispite i to sa visokim prosekom. Sa druge strane i privatni fakulteti omogućuju najboljima besplatno studiranje.
Studiranje je u principu skupo (i na državnim i na privatnim fakultetima)
Novac koji se uloži u studiranje treba posmatrati kao investiciju. Ukoliko je investicija skuplja, ali prouzrokuje brzo zapošljavanje na unosno radno mesto, novac nije uzalud potrošen. U Americi su najbolji univerziteti i najskuplji.
Pri upisu konkretnog fakulteta, na šta treba naročito obratiti pažnju
Ne verujte reklamnim kampanjama („mi ćemo vas zaposliti“ – „naša diploma garantuje zaposlenje“). Bitno je da proverite samo jedno: u kojim firmama i na kojim radnim mestima se svršeni studenti zapošljavaju, jer je to pravi i jedini pokazatelj vrednosti fakulteta. I nemojte se zadovoljiti opštim konstatacijama, već tražite konkretna imena i prezimena, kao i nazive firmi i radnih mesta.
Zašto studirati informatiku
Svaka, pa i firme sa samo desetak zaposlenih moraju imati profesionalca za računarske mreže;
Američke vrhunske kompanije (Facebook, Google, IBM…) sklapaju ugovore o zaposlenju sa našim još nediplomiranim studentima, a onda ih čekaju i po godinu dana da diplomiraju, da bi počeli da rade za plate koje su i za Ameriku vrlo visoke;
Ozbiljan broj velikih i malih inostranih informatičkih firmi (Microsoft…) otvara svoje razvojne i druge centre u Srbiji, jer im je to jeftinije, a nude za naše prilike izuzetne plate i plaćenu letnju praksu;
Nemačka je objavila deficit velikog broja informatičkih stručnjaka u periodu do 2030. godine (link);
Informatičari su neophodni u svim granama privrede i nauke.
Zašto studirati Računarski fakultet
ZATO ŠTO DAJE ZNANJE KOJE JE ODMAH PRIMENLJIVO.
ZATO ŠTO DAJE UNIVERZITETSKU DIPLOMU INFORMATIČARA, INŽENJERA RAČUNARSTVA ILI DIZAJNERA.
ZATO ŠTO ŠKOLUJE STUDENTE PO NAJNOVIJIM STUDIJSKIM PROGRAMIMA.
ZATO ŠTO IMA NASTAVNIČKI KADAR KOJI, OSIM AKADEMSKOG, POSEDUJE I BOGATO PRAKTIČNO ISKUSTVO.
ZATO ŠTO IMA NAJBOLJU RAČUNARSKU OPREMU NAMENJENU STUDENTIMA.
ZATO ŠTO IMA NAJBOLJU I NAJEFIKASNIJU STUDENTSKU SLUŽBU.
ZATO ŠTO STUDENTI IMAJU NEOGRANIČEN PRISTUP FAKULTETSKIM RESURSIMA.
Može li se polaganjem ispita svetski poznatih softverskih i hardverskih kompanija zaslužiti fakultetska diploma
Potrebno, ali nedovoljno! Kompanijski ispiti Microsoft, Cisco, IBM, Cambridge, Adobe, Linux su samo deo onoga što se izučava na fakultetima.
Kakva je razlika između visokih škola strukovnih studija, visokih škola, fakulteta i univerziteta
Visoke škole strukovnih studija su nekadašnje više škole, traju tri godine, po završetku se dobije zvanje strukovni inženjer (u tehničko-tehnološkom polju). Nisu članice univerziteta. Pogrešno je mišljenje da se posle strukovnih studija mogu upisati master akademske studije na fakultetima. Po zakonu o visokom obrazovanju nisu dozvoljeni prelasci sa strukovnih na akademske studije, a ni obrnuto.
Visoke škole akademskih studija imaju rang fakulteta, izvode akademske studije, osim doktorskih, ali nisu u sastavu nekog univerziteta. Praktično ih u Srbiji i nema.
Fakulteti izvode akademske studije, ali mogu organizovati i strukovne. Za razliku od visokih škola koje mogu imati samo jedan studijski program, fakulteti ih moraju imati najmanje tri. Fakulteti su obavezno u okviru nekog univerziteta i, kada ih završe, studenti dobijaju, u tehničko-tehnološkom polju na primer, zvanje inženjer (3 godine studija), ili diplomirani inženjer (4 godine studija), ili master inženjer (5 godina studija).
Gde su se zaposlili svršeni studenti Računarskog fakulteta
Studenti RAF-a rade u mnogim domaćim i stranim kompanijama – kompletan spisak možete pronaći ovde.
“Kembridž diploma“
„Kembridž diploma“ nije diploma Univerziteta u Kembridžu, kao što ni „Beogradska diploma“ nije diploma Univerziteta u Beogradu.