Godinu dana pre osnivanja društvene mreže Facebook, dakle 2003, veb-sajt Facemash počeo je neovlašćeno da prikuplja fotografije studenata sa Harvardovog intraneta da bi korisnici utvrdili koja je od njih najprivlačnija. Naravno, postupak je izazvao sveopšte proteste. Tvorac veb-sajta odmah je objavio izvinjenje. „Nadam se da shvatate da nisam imao loše namere i izvinjavam se ako je moj postupak nekoga uvredio jer sam sasvim nenamerno izgubio iz vida da bi sajt mogao tako brzo da se proširi i zbog toga izazove postojeće posledice“, napisao je mladi Mark Zakerberg. „Shvatio sam kako bi moje namere mogle pogrešno da se protumače.“
Godine 2004, Zakerberg je sa saradnicima osnovao Facebook. Društvena mreža se brzo proširila od Harvarda na ostale univerzitete. Mlada kompanija je 2006. godine, „zamazala oči“ svojim korisnicima predstavljajući Novosti ( Newsfeed) gde su bile sređene i predstavljene sve informacije koje su ljudi prethodno morali pojedinačno da pretražuju. Mnogi korisnici su bili neprijatno iznenađeni i uplašeni jer nikakvih prethodnih upozorenja nije bilo, niti je postojala kontrola zaštite privatnosti. Zakerberg se izvinjavao. „Pogrešili smo i izvinite, molim vas“, napisao je na blogu Facebook- a. „Stvarno smo zabrljali.“
Onda dolazi 2007. godina, kad Facebook predstavlja novi sistem oglašavanja Beacon, uveden bez odgovarajuće kontrole i saglasnosti, koji je ugrozio privatnost korisnika tako što je javno otkrio šta ljudi kupuju na mreži. Korisnici društvene mreže su napisali elektronsku peticiju pod naslovom: „ Facebook: Prestani da nam ugrožavaš privatnost!“ Zakerberg se ponovo izvinjavao: „Izvinjavamo se što smo napravili loš potez uvođenjem novog sistema.“ Obećao je da će uneti ispravke.
Do 2008. godine, Zakerberg je napisao samo četiri objave na Facebook blogu i svaka od njih je sadržala izvinjenje или pokušaj da objasni neku odluku koja je uznemirila korisnike.
Dve godine kasnije, dakle 2010, pošto je društvena mreža ugrozila privatnost korisnika objavljujući njihove ključne podatke bez saglasnosti i upozorenja, Zakerberg se ponovo izvinjavao, ali tad je njegovo izvinjenje objavljeno u Vašington postu. „Nismo postigli željeni rezultat“, rekao je. „Dobili smo povratne informacije i sigurni smo da postoji jednostavniji način da upravljate svojim podacima. U sledećih nekoliko nedelja, pojednostavićemo upravljanje zaštitom privatnosti vaših informacija“, obećao je.
Preskočićemo nekoliko godina izvinjavanja i dolazimo do 2018, odnosno prošlog meseca kad je društvena mreža još jednom privukla pažnju javnosti jer je između 2008. i 2015. godine dozvolila stotinama, или možda hiljadama aplikacija da prikupe ogromnu količinu podataka od korisnika i to ne samo onih koji su preuzeli aplikacije već i od njihovih prijatelja. Jednom takvom aplikacijom upravljao je Aleksandr Kogan sa Univerziteta u Kembridžu i prikupio detaljne podatke od osamdeset i sedam miliona korisnika u Sjedinjenim Državama. Informacije je tajno prosledio firmi Cambridge Analytica koja se bavi političkim podacima. Postupak je izazvao neverovatnu pometnju jer je klupko počelo da se odmotava do 2016. godine i nesrećnih predsedničkih izbora u Americi. Međutim, Koganova aplikacija je samo jedna od mnogih koje su prikupljale podatke korisnika bez bilo kakvog upozorenja или saglasnosti.
Kompanija se prvo nadmeno branila tvrdeći da su se korisnici složili sa takvim uslovima koji su, opet bili zakopani ispod gomile nerazumljivog pravnog žargona. Međutim, pošto napadi nisu prestajali, kompanija je ponovo obećala da će pojednostaviti kontrolu privatnosti u nekoliko sledećih nedelja – obećanje koje je dao pre osam godina i nije ga ispunio. Zakerberg je krenuo na turneju izvinjavanja i razgovarao sa urednicima mnogih novina, osim sa britanskim Gardijanom i Obzerverom koji su počeli celu priču.
Zakerberg se tad nije zaustavio samo na izvinjavanju. Branio je kompaniju koja, tvrdi on, brine o svojim korisnicima. Rekao je da svako ko veruje da kompanija Apple više brine o svojim korisnicima od njegove društvene mreže pati od stokholmskog sindroma – kad žrtve počinju da saosećaju i identifikuju se sa svojim otmičarima. U svakom slučaju, Zakerberg je mnogo lakše uspeo da prikupi podatke, čak i poruke, sa android telefona nego sa uređaja kompanije Apple, koja ima mnogo bolju zaštitu privatnosti korisnika.
Niko, međutim, na turneji izvinjavanja, nije pitao Zakerberga da objasni svoj stav prema kome više od dve milijarde korisnika društvene mreže predstavlja „zajednicu“. Zajednica je skup ljudi sa odgovarajućim pravima, moćima i odgovornostima. Da je Facebook zaista zajednica, Zakerberg ne bi mogao da donosi jednostrane odluke zbog kojih se stalno izvinjava.
Dve milijarde korisnika ne predstavljaju zajednicu, oni su samo baza korisnika društvene mreže koja se povinuje odlukama jedne osobe koja upravlja platformom. Kad god se pojavi neki konkurent Facebook- u, kompanija ga ubrzo kopira ( Snapchat) или ga kupi ( WhatsApp, Instagram) po ogromnoj ceni. Facebook je režim jednostranog i izuzetno profitabilnog nadzora koji je kompaniji obezbedio ogroman kapital.