Relativno je jednostavno identifikovati zdrav razum kod ljudi, mada se javljaju izvesne poteškoće kad ga treba definisati. Stanite na kraj reda; to je zdrav razum. Shvatite usijani kraj žarača koji je do pre nekoliko trenutaka bio u vatri; to baš i nije zdrav razum. Kako je uopšte moguće naučiti veštačku inteligenciju zdravom razumu kad je teško definisati? Mnogi stručnjaci i naučnici su pokušali, ali nisu uspeli. Međutim, možda će uskoro biti moguće uz pomoć suosnivača kompanije Gugl Pola Alena. Naime, Alen ulaže još 125 miliona dolara u svoju neprofitnu računarsku laboratoriju „Alenov institut za veštačku inteligenciju“ ( AI2) i tako udvostručio budžet za sledeće tri godine. Uloženi novac će biti raspoređen na već postojeće projekte kao i na projekat Aleksandrija koji se odnosi na novu inicijativu usredsređenu da podučavanje robota zdravom razumu.
„Kad sam osnovao AI2, nameravao sam da proširim mogućnosti veštačke inteligencije pomoću drugačijih i temeljnijih istraživanja“, rekao je Alen. „Na početku razvoja veštačke inteligencije, velika pažnja se posvećivala razvijanju zdravog razuma, ali istraživanje je prekinuto. Zbog toga joj nedostaje ono što svako desetogodišnje dete ima, a to je najobičniji zdrav razum. Želimo da ponovo pokrenemo istraživanje u toj oblasti i napravimo značajan napredak.“
Mašine mogu da podražavaju ljudske zadatke samo ako su dovoljno specifični. Dakle, mogu da lociraju i prepoznaju predmete, penju se, prodaju kuće, pruže pomoć u elementarnim nepogodama i još mnogo toga. Međutim, iako su izuzetno razvijene, ne mogu da se izbore sa jednostavnim pitanjima i naredbama. Kako bi neka od njih mogla da koristi „zdrav razum“ kad se nađe u nepoznatoj situaciji i tako odredi pravi postupak i reakciju? Za sad, ne može nijedna.
Uprkos nedavnim uspesima koje je veštačka inteligencija postigla, zdrav razum – potpuno uobičajen za ljude – predstavlja izuzetno težak zadatak za veštačku inteligenciju. Nijedan sistem veštačke inteligencije koji se trenutno koristi ne može pouzdano odgovoriti na mnogobrojna jednostavna pitanja kao što je, na primer: „Ako stavim čarape u fioku, da li ću ih sutra pronaći tamo?“ или „Kako znaš da je tetrapak pun mleka?“. Setimo se kako je mašina pobedila svetskog prvaka u igri „ Go“ 2016. godine. Međutim, program AlphaGo nije znao da igra društvenu igru.
Zbog čega nismo uspeli da veštačku inteligenciju naučimo zdravom razumu? Odgovor je jednostavan: zbog toga što je to veoma teško. Osnivač kompanije „ Geometric Intelligence“ Gari Markus dobija inspiraciju za dalji razvoj tog procesa posmatrajući kako deca razvijaju zdrav razum i apstraktno mišljenje. Istraživači na „Imperijal koledžu“ u Londonu usredsredili su se na simboličku veštačku inteligenciju, tehniku koja podrazumeva da ljudi označavaju sve što okružuje veštačku inteligenciju.
Do sada nam nijedna strategija nije omogućila da robotima pružimo nešto što bi se moglo nazvati „zdravim razumom“. Projekat Aleksandrija će primeniti mnogo prodorniji pristup. Naime, namerava da integriše mašinsko zaključivanje i računarsku viziju i otkrije kako da izmeri zdrav razum. Istraživači, takođe, planiraju da prikupe podatke o zdravom razumu od ljudi.
Projekat Aleksandrija predstavlja novi pristup problemu. Zadatak je veoma težak, ali mora biti rešen ako veštačka inteligencija želi da dostigne veću upotrebnu vrednost i bude prisutnija u životu ljudi. Možda će joj projekat Aleksandrija pomoći u dostizanju tog cilja.