Autor: Neal Weinberg
AI potresa uobičajeno poslovanje u oblaku, sa novim alternativama, povećanom posvećenošću centru za podatke a upravljanje troškovima dolazi u centar pažnje.
Sećate se onolike priče o tome da kompanije postaju razočarane cenom i složenošću pokretanja radnih opterećenja u okruženju sa više oblaka i vraćaju resurse nazad u lokalni centar podataka, trend koji se naziva repatrijacija iz oblaka?
E pa, oblak je ipak živ, zdrav, i jaše visoko na talasu veštačke inteligencije.
Predviđa se da će svetska potrošnja na javne usluge u oblaku dostići 805 milijardi dolara u 2024. i udvostručiti se do 2028, prema IDC-u, sa petogodišnjom kombinovanom godišnjom stopom rasta od 19,4%.
Andrea Minonne, menadžer za istraživanje podataka i analitike u IDC-u, kaže: „Brzi napredak u veštačkoj inteligenciji značajno podstiče porast potrošnje u oblaku. Sa organizacijama koje sve više grade, testiraju i primenjuju AI platforme, rastuća međuzavisnost između inovacija AI i infrastrukture oblaka postavlja usluge u oblaku kao okosnicu razvoja i primene AI.”
Gartnerovi brojevi mogu se neznatno razlikovati, ali zaključak je isti. Predviđa se da će potrošnja krajnjih korisnika širom sveta na javne usluge u oblaku porasti za 20,4% na 675,4 milijarde dolara u 2024. godini, u odnosu na 561 milijardu dolara u 2023, prema Gartneru.
„Nastavak rasta koji očekujemo u javnoj potrošnji u oblaku može se u velikoj meri pripisati generativnoj veštačkoj inteligenciji zbog stalnog kreiranja osnovnih modela opšte namene i tendencije ka isporučivanju aplikacija koje omogućavaju gen AI u velikom obimu“, kaže analitičar Gartnera Sid Nag. . „Zbog ovog kontinuiranog rasta, očekujemo da će potrošnja krajnjih korisnika javnog oblaka preći cifru od 1 bilion dolara pre kraja ove decenije.“
Evo prikaza kako IT preduzeća mogu iskoristiti prednosti ključnih tržišnih trendova koji se odvijaju u oblaku.
U oblaku se pojavljuju alternative usmerene na veštačku inteligenciju
Tržišni udeo javnog oblaka ostaje relativno nepromenjen, a AVS je neprikosnoveni lider (32%), Microsoft Azure solidno na drugom (23%), a Google Cloud Platform na dalekom trećem mestu (12%).
U zbiru, velika trojka čini 67% ukupnog tržišta, sa manjim igračima, uključujući Alibabu, IBM i Salesforce, svaki u rasponu od 2-4%.
Jedini dobavljač usluga u oblaku koji je napravio značajan korak je Oracle, koji je sada pretekao IBM i povezan je sa Salesforceom, prema najnovijim tržišnim podacima. Ipak, Oracle zauzima svega 3% tržišnog udela.
Uprkos ovoj skoro konstantnosti, pojava generativne AI je pružila tržišnu priliku za početnike. Dok se velika trojka trudi da doda mogućnost veštačke inteligencije u svoje stare centre podataka, startupi grade centre podataka visokih performansi zasnovane na GPU-u od samog početka, nudeći programerima mogućnost da pokreću i skaliraju GPU klastere za obuku AI i za donošenje zaključaka.
Ovi startupi uključuju CoreWeave, Vultr, Nebius, Ori i Lambda Labs.
To znači da IT organizacije mogu da izbegnu vezivanje za jednog dobavljača, da održavaju strateške odnose sa svojim hiperskalerima po izboru, ali i da se granaju sa ciljanim AI projektima startapova koji tvrde da su njihove namenski izgrađene platforme znatno brže i jeftinije od postojećih.
AI pokreće potrošnju centara podataka
Broj velikih centara podataka kojima upravljaju najveći dobavljači prešao je cifru od 1.000 početkom 2024., dvostruko više nego pre samo četiri godine. Sinergy Research Group predviđa da će se ukupan kapacitet najvećih centara podataka ponovo udvostručiti u naredne četiri godine.
„Rast kapaciteta će sve više biti vođen još većim obimom ovih novootvorenih centara podataka, pri čemu je generativna AI tehnologija glavni razlog za to povećanje obima“, piše Synergy Research.
Ne iznenađuje da su kompanije sa najširim otiskom centara podataka Amazon, Microsoft i Google, na koje otpada 60% svih kapaciteta hipervelikih centara podataka. A najave iz velike trojke stižu brzo i žestoko.
Microsoft navodno planira da u narednih nekoliko godina udvostruči kapacitet svog centra podataka, uključujući nedavne najave ulaganja od 2,9 milijardi dolara u infrastrukturu centra podataka u Japanu; 3,16 milijardi dolara u Velikoj Britaniji; plus centar podataka od milijardu dolara u Indijani i investicija od 3,3 milijarde dolara u Viskonsinu.
Samo u prvoj polovini 2024. godine, AVS je najavio 50 milijardi dolara ulaganja u centar podataka, uključujući 35 milijardi dolara na više lokacija u Virdžiniji, 11 milijardi dolara u Indijani i 10 milijardi dolara u Misisipiju.
I Google je najavio planove za izgradnju novih centara podataka u Kanzas Sitiju, Cedar Rapidsu, Ajovi, i Severnoj Virdžiniji; kao i u Meksiku, Grčkoj, Maleziji, Novom Zelandu, Norveškoj, Austriji i Švedskoj.
Ipak ne pominjemo nedavne najave u kojima se vidi da je velika trojka zainteresovana da postane nuklearna kako bi pomogla u zadovoljenju potražnje AI centara podataka.
Korist za IT preduzeća je u tome što će AI projekti prelaziti iz faze planiranja u fazu implementacije, hiperveliki će imati dovoljan kapacitet da rukuju ogromnim skupovima podataka vezanih za radno opterećenje velikih jezičkih modela (LLM). Povrh toga, novi javni centri podataka u oblaku znače više zona dostupnosti i manje kašnjenja i problema sa performansama povezanih s tim da korisnici nisu fizički blizu izvora aplikacija i podataka zasnovanih na oblaku.
Industrijski oblaci i dalje rastu
Industrijski oblaci su specijalizovana okruženja u oblaku prilagođena posebnim zahtevima konkretnih sektora, nudeći unapred konfigurisana rešenja.
„U suštini, industrijske platforme u oblaku pretvaraju platformu oblaka u poslovnu platformu, omogućavajući postojećem alatu za inovacije u tehnologiji da služi i kao alat za poslovne inovacije“, kaže analitičar Gartnera Gregor Petri. „Oni to ne prave kao unapred definisana, jednokratna, vertikalna SaaS rešenja, već kao modularne platforme koje se sastavljaju i koje su podržane katalogom industrijskih upakovanih poslovnih sposobnosti.“
U nedavnoj anketi kompanije Gartner, blizu 39% ispitanika je reklo da je započelo usvajanje industrijskih platformi u oblaku, dok je još 14% usvajalo pilot. Sve u svemu, većina ispitanika upoznatih sa konceptom identifikovali su se kao oni koji usvajaju ili potencijalno razmatraju oblake specifične za industriju.
A Gartner očekuje da će do 2027. više od 70% preduzeća koristiti industrijske oblake da ubrzaju svoje poslovne inicijative, u odnosu na manje od 15% u 2023.
Različiti igrači nude industrijske oblake. Na primer, AVS i Azure nude oblake za zdravstvenu zaštitu, Salesforce ima oblak finansijskih usluga, Oracle ima maloprodajni oblak, Siemens ima proizvodni oblak, a Google ima oblak za obrazovanje. Većina hipervelikih nudi više vertikalnih oblaka, sa brojnim nišama takođe uključenim u tržište.
Kako rastu troškovi oblaka, raste i tržište rešenja za kontrolu troškova
Prilikom procene troškova u oblaku, treba uzeti u obzir dva aspekta: stvarni trošak i očekivani trošak. Mnoge organizacije koje su premestile aplikacije u oblak jer su mislile da će to biti jeftinije bile su šokirane kada su počeli da stižu računi. U stvari, analitičar oblaka David Linthicum procenjuje da troškovi oblaka budu 2,5 puta više od onoga što su organizacije očekivale.
Postoji mnogo razloga za povećanje računa za oblak, pored jednostavnog povećanja cena. Linthicum kaže da su organizacije koje su jednostavno „podigle i prebacile“ zastarele aplikacije u javni oblak, umesto da ih refaktorišu ili prepišu za optimizaciju u oblaku, na kraju imale veće troškove. Mnoge organizacije su preterale i zanemarile praćenje korišćenja resursa u oblaku.
Povrh toga, organizacije konstantno proširuju svoj otisak u oblaku. Mayank Bhargava, potpredsednik i lider u praksi modernizacije oblaka u CGI, poslovnoj i IT konsultantskoj firmi, kaže: „Kako organizacije nastavljaju putem digitalne transformacije, one migriraju kritičnija radna opterećenja i podatke u oblak, a to prirodno dovodi do većih troškova.”
Ali postoje stvari koje organizacije mogu da urade da bi se izborile sa troškovima u oblaku. Prema Forrester Research-u, tržište upravljanja i optimizacije troškova u oblaku (CCMO) doživljava „meteorski rast“. Ovi alati pružaju uvid u sve troškove oblaka u hibridnim i okruženjima sa više oblaka, pronalaze mogućnosti za optimizaciju potrošnje u oblaku i automatizuju neke radnje.
U najnovijoj Forresterovoj proceni, kao tri lidera su se pojavili IBM (Cloudability and Turbonomic), Broadcom (CloudHealth) i Flexera. Jaki izvođači uključuju Harness, Morpheus Data, CloudBolt i CloudZero. Ali polje alata za upravljanje troškovima u oblaku je široko.
CCMO se može posmatrati kao odskočna daska ka sveobuhvatnijem i međusektorskom pristupu poznatom kao FinOps, koji je povezan sa finansijskim i poslovnim jedinicama. FinOps timovi rade na optimizaciji troškova u oblaku, ali i na budžetiranju, predviđanju i izveštavanju koji povezuje potrošnju u oblaku sa poslovnim rezultatima. Neki dobavljači koji nude FinOps uključuju Apptio, Lucidity, Densify i Finout.
Upravljanje potrošnjom u oblaku vezano je za veštačku inteligenciju, kaže Linthicum, jer ako troškovi oblaka divljaju, organizacije jednostavno neće imati finansijska sredstva potrebna za pokretanje velikih projekata veštačke inteligencije.
Hiperveliki povećavaju ulog da bi odgovorili na izazove održivosti
IT za preduzeća je pod pritiskom da smanji emisiju ugljenika u centru podataka. Prebacivanje resursa u oblak vas ne oslobađa; preduzeća moraju pratiti i prijaviti napore održivosti u okruženjima sa više oblaka.
AI stvara nepoželjan problem u naporima za održivost jer GPU čipovi rade znatno toplije od tradicionalnih CPU-a i stoga im je potrebno više hlađenja, što dovodi do veće potražnje za električnom energijom.
Ali hiperveliki preuzimaju vodeću ulogu, koristeći svoje prednosti u odnosu na IT preduzeća. Na kraju krajeva, centri podataka su njihov posao, tako da imaju motivaciju, podršku za C-suite, tehničku stručnost i finansijska sredstva. Za razliku od većine preduzeća vezanih za određenu fizičku lokaciju, hiperveliki takođe mogu pretražiti svet u potrazi za lokacijama koje nude energiju održivog izvora.
Svi veliki dobavljači oblaka postavili su sebi ambiciozne ciljeve održivosti. Microsoft je ugljenično neutralan već od 2012. i očekuje da će do 2030. biti ugljenično negativan. U 2023. godini, AVS je postigao svoj cilj da uskladi 100% utrošene električne energije sa obnovljivom energijom, a AVS je posvećen postizanju neto nulte emisije ugljenika do 2040. godine.
I svi oni pružaju alate koji pomažu organizacijama da prate i optimizuju svoje resurse u oblaku iz perspektive održivosti. AVS ima Customer Carbon Footprint Tool, Microsoft ima Azure Carbon Optimization i Azure Emissions Insight, a Google obezbeđuje alatku Cloud Carbon Footprint.
Izvor: CIO