Теме семинара 2017

Посета ИТ компанијама

На семинару ће бити организоване две посете водећим ИТ компанијама у Србији. У питању су MDSC (Microsoft Development Centar Serbia) и GoDaddy. Учесници ће имати прилике да се боље упознају са радом у ИТ индустрији, упознају инжењере који су само пар година старији од њих и стекну слику о томе како изгледа радити као ИТ стручњак у Србији.

Виртуелна реалност, Филип Станисављевић, Google, UK

Виртуелна Реалност: Cardboard, Daydream и шта нас чека.

Визуелни ефекти – креативна примена кода у дигиталној уметности, Владан Васиљевић Ђири, Цратер Студио

Нови трендови и тенденције у VFX и гејминг индустрији.

Припрема мрежних каблова, Дуња Мајсторовић, Рачунарски факултет

Практична демонстрација кримповања UTP кабла, категорије 5е. Употреба кримп-клешта и тестера.

Стеганографија: скривање поруке у слици или звучном запису, Милан Томић, Рачунарски факултет

Кратак историјски преглед начина сакривања порука тако да не изазову пажњу, физичка стеганографија. Осврт на неке технике дигиталне стеганографије и практични примери сакривања порука у мултимедијалним фајловима.

Рачунарски дизајн: појам, историјске референце и савремене тенденције, мр доцент Ненад Малешевић, Рачунарски факултет

Аудиторијум ће се упознати са интердисциплинарним приступима дизајну, те са дизајном као метамедисјком праксом. Иницираћемо критичку расправу појмова попут: „уметност“, „мода“, „лепо“, „корисно“ итд, и то на основу анализе референци из домена ликовне уметности, графичког дизајна, филма и фотографије.

Криптографија са јавним кључем, др Ђорђе Бабић, Рачунарски факултет

Криптографија, или шифровање, је научна дисциплина која се бави тајним писањем и преносом информација. Једна од најпопуларнијих метода заштите тајности, али и аутентичности података засновавана је на асиметричном алгоритму РСА. Овај алгоритам користи два кључа, јавни који је доступан свим учесницима у коминикацији, и приватни који је скривен од осталих учесника у комуникацији, али је математички повезан са јавним. Сигурност RSA алгоритма се огледа у сложености факторизације великих бројева на просте чиниоце. Полазници ће се упознати на занимљив начин са применом простих бројева, биће им илустровани начини шифровања и дешифровања, као и софтверска симулација RSA алгоритма.

Програми који уче – од теорије до праксе, др Бојана Димић Сурла, Рачунарски факултет

Машинско учење је област вештачке интелигенције које данас има највећу практичну примену. Неке од примена су препознавање руком писаног текста, препознавање лица, разумевање језика, детекција спамова и ризичних банкарских трансакција. Откривамо неке од техника којима се реализују програми који имају способност да “науче” како да решавају ове проблеме.

Искористи потенцијал најзаступљенијег софтвера, Игор Мијатовић, Рачунарски факултет

Шта све можемо да урадимо у Word-u и Excel-u, а никад нам нико није показао. Прављење форми, циркуларних писама и употреба формула, обрада података.

Шта су структурни подаци и зашто су они важни за оптимизацију сајтова?, др Снежана Поповић, Рачунарски факултет

SEO (Search Engine Optimization) представља скуп метода и техника, које олакшавају машинама за претраживање (Google, Bing, Yandex и друге) да категоризују, индексирају, пронађу и рангирају веб садржаје. Последњих година, очекивана активност SEO је семантичко означавање веб страна, допуном појмовима који описују садржај стране и који се уписују у изворни кôд саме стране. Google и друге машине за претраживање могу да користе уписане семантичке податке да би садржај веб стране боље индексирале и да би га креативније представиле у резултатима претраге, користећи: Rich Cards, Breadcrumbs, или Sitelinks Search Box. Фокус предавања је на употреби JSON-LD формата и речника Schema.org за уграђивање семантичких, структуираних података у веб стране.

Примена микроконтролера у савременим наменским системима, Душан Обрадовић, Рачунарски факултет

Предавања о развојним платформама микроконтролера. У питању су Arduino, Raspberry pi, ARM архитектура и друго. Имају разнолику практицну примену и згодни су за поцетнике да се упознају са концептом програмирања микроконтролера.

Примери програма за предиктивну аналитику, др Душан Вујошевић, Рачунарски факултет

Предиктивна аналитика је узбудљива област која комбинује технике из домена као што су статистика закључивања, вештачка интелигенција, дејта мајнинг и обрада великих података. На предавању ће бити приказано неколико програма развијених за потребе предиктивне аналитике.

Графови и примене, др Ирена Јовановић, Рачунарски факултет

Није могуће утврдити када су тачно људи почели да користе дијаграме, које данас називамо графовима, за сликовит опис проблема. Према неким изворима, 1936. година, када је Денес Кониг објавио монографију Теорија коначних и бесконачних графова, може се сматрати тренутком заснивања теорије графова као самосталне математичке дисциплине. Тада је термин граф ушао у општу употребу, и тада почињу прва интензивнија истаживања у овој области која су допринела да граф од помоћног цртежа постане један од основних математичких појмова. Еластичност и адаптивност апарата теорије графова омогућава да се бројни проблеми у најразличитијим научним дисциплинама решавају одређеним графовским техникама. Тако графове сусрећемо у хемији, физици, биологији, социологији и рачунарству. Примена теорије графова и њених метода заузима значајно место у и теорији електричних кола, теорији коначних аутомата, операционом истаживању, и слично. На предавању ће, између осталог, бити речи о неким од најстаријих познатих проблема који су у вези са графовима, као што су проблем кенигсбершких мостова, проблем осам дама, проблем четири боје и неки проблеми пребројавања графова. Елементи теорије графова биће повезани са другим математичким дисциплинама, односно објектима, као што су бинарне релације, функције, исказне формуле, Хасеови дијаграми, варијације, и друго.

Развој динамичког веба сајта за 45 мин, Немања Радосављевић, Рачунарски факултет

Милиони блогова и wеб сајтова користе неко од CMS решења као што су WordPress или Joomla. Ово су убедљиво најпопуларније платформе за израду wеб сајтова. Користе га Yahoo!, Ford, Samsung, New York Times, Sony и многи други. Приказаћемо како основни сајт можете да направите за врло кратко време, а да притом не фали ниста од функционалности које имају сајтови за чији развој је потрошено много више времена.

Примена вештачке интелигенције у игрању игара, Бранислав Милојковић, Рачунарски факултет

На овом предавању ћемо се упознати са проблемом вештачке интелигенције, и видети како се он манифестује у области играња игара. Дискутоваћемо на које све начине играње игара може да се примени на решавање конкретних проблема. Поред дискусије, биће описани неки од најсавременијих алгоритама који се примењују у овој области.

Емоционална роботика, од робота ка човеку и назад, др Милош Јовановић, Рачунарски факултет

Однос робота и људи у будућности. Могу ли роботи да исказују емоције. Како роботи могу да препознају емоције код човека. Шта су у ствари емоције и зашто је важно да машина препознаје и прилагођава себе емоцијама људи.

Предрачунарско доба и технике рачунања, др Мирољуб Захорјански, Рачунарски факултет

Тема „Предрачунарско доба и технике рачунања“ се бави људским потребама за рачунањем, најранијим областима са применом рачунања и првом, мануелном ером у тој области. Преко направа каве су абацус, логаритмар или шибер, логаритамске таблице, те метода за отклањање грубих грешака рачунања, презентација води све до појаве првог механичког калкулатора из 1623. године.

Програмерски рај – Од идеје до имплементације интернет апликације, Предраг Игњатовић, NetCast

Како направити cloud veb апликацију од почетка, користећи модерне језике и алате Spring, Angular, MongoDB. Цео производ затим лети у облаке на NetCast клауд одакле је доступан свим корисницима широм света.

Како се праве игре и ко вам је за то потребан, Иван Смоловић, Nordeus

Опис теме: увод о Nordeus-у, процес прављења игара – од скице до крајњег производа, усмерење – који профили људи учествују у процесу прављења игара, вредност практичног искуства у току школовања.

 

4193-teme-seminara-2017