Olupina sa AntikitereOktobra 1900. godine nađena olupina teretnog broda kod grčkog ostrva Antikitera. Veruje se da je brod potonuo 80-tih godina pre nove ere i da je prevozio rimski ratni plen iz Prvog mitridatskog rata. … Opširnije
Čuvanje podataka – istorijski pregledRačunarski inženjeri se uvek susreću sa problem gde čuvati programe, podatke i rezultate izračunavanja koji nisu odmah potrebni. Tokom godina, odgovor na ovo pitanje se menjao kako su pronalazili nove metode … Opširnije
U isto vreme kad su univerzitetske i istraživačke zajednice pravile mreže u naučne svrhe, bilo je takođe na drugim mestima mnogo paralelnih aktivnosti na izradi mreža računara.Mnogo hakera na zapadnoj obali pripadalo je klubu računara … Opširnije
1612John Napier je napravio prvu štampanu primenu decimalne tačke (nakon što je ona izmišljena u Norveškoj) te izumeo logaritme i nekoliko mašina za množenje. Najpoznatija njegova mašina su bile „kosti“ (engl. bones) koje su se … Opširnije
1946ENIAC je otkriven u Filadelfiji. ENIAC je predstavljao tek korak prema pravim računarima, za razliku od Babbagea, Eckert i Mauchly su završili konstrukciju, iako su znali da mašina nije baš reprezentativna tehnologija. ENIAC je programiran … Opširnije
1975.Istorija personalnih računara ne počinje sa firmama IBM ili Microsoft, mada jeMicrosoft bio rani učesnik početka industrije personalnih računara.MITS Altair 8800Prvi personalni računari su uvedeni 1975. godine kao komplet za samostalno sastavljanje: MITS Altair 8800, … Opširnije
Računarski inženjeri se uvek susreću sa problem gde čuvati programe, podatke i rezultate izračunavanja koji nisu odmah potrebni. Tokom godina, odgovor na ovo pitanje se menjao kako su pronalazili nove metode skladištenja podataka. Od rupa … Opširnije
1981Za industriju personalnih računara 1981 godine najznačajniji događaj bio je svakako uvođenje IBM PC-a, 12. avgusta. Ovaj računar je imao 16-bitni CPU na 8-bitnoj sabirnici (Intel 8088), pet slotova za proširenje, minimalno 16K RAM-a i … Opširnije
1957Rani računari su imali malu unutrašnju i sporu spoljašnju memoriju jer su se oslanjali na magnetnu traku. Vremenom je unutrašnja memorija poboljšana na magnetnu doboš pa na memoriju sa magnetnim jezgrima. Sledeći logičan korak bila … Opširnije
Uticaj revolucije informacija na naše društvo i industriju je ogroman. U sve većoj želji da kontrolišemo sopstvenu sudbinu mi ne želimo samo da shvatimo trenutnu tehnologiju nego i da provirimo u prošlost kako bismo prepoznali … Opširnije