Olupina sa Antikitere Oktobra 1900. godine nađena olupina teretnog broda kod grčkog ostrva Antikitera. Veruje se da je brod potonuo 80-tih godina pre nove ere i da je prevozio rimski ratni plen iz Prvog mitridatskog … Опширније
Čuvanje podataka – istorijski pregled Računarski inženjeri se uvek susreću sa problem gde čuvati programe, podatke i rezultate izračunavanja koji nisu odmah potrebni. Tokom godina, odgovor na ovo pitanje se menjao kako su pronalazili nove … Опширније
U isto vreme kad su univerzitetske i istraživačke zajednice pravile mreže u naučne svrhe, bilo je takođe na drugim mestima mnogo paralelnih aktivnosti na izradi mreža računara. Mnogo hakera na zapadnoj obali pripadalo je klubu … Опширније
1612 John Napier je napravio prvu štampanu primenu decimalne tačke (nakon što je ona izmišljena u Norveškoj) te izumeo logaritme i nekoliko mašina za množenje. Najpoznatija njegova mašina su bile „kosti“ (engl. bones) koje su … Опширније
1946 ENIAC je otkriven u Filadelfiji. ENIAC je predstavljao tek korak prema pravim računarima, za razliku od Babbagea, Eckert i Mauchly su završili konstrukciju, iako su znali da mašina nije baš reprezentativna tehnologija. ENIAC je … Опширније
1975. Istorija personalnih računara ne počinje sa firmama IBM ili Microsoft, mada je Microsoft bio rani učesnik početka industrije personalnih računara. MITS Altair 8800 Prvi personalni računari su uvedeni 1975. godine kao komplet za samostalno … Опширније
Računarski inženjeri se uvek susreću sa problem gde čuvati programe, podatke i rezultate izračunavanja koji nisu odmah potrebni. Tokom godina, odgovor na ovo pitanje se menjao kako su pronalazili nove metode skladištenja podataka. Od rupa … Опширније
1981 Za industriju personalnih računara 1981 godine najznačajniji događaj bio je svakako uvođenje IBM PC-a, 12. avgusta. Ovaj računar je imao 16-bitni CPU na 8-bitnoj sabirnici (Intel 8088), pet slotova za proširenje, minimalno 16K RAM-a … Опширније
1957 Rani računari su imali malu unutrašnju i sporu spoljašnju memoriju jer su se oslanjali na magnetnu traku. Vremenom je unutrašnja memorija poboljšana na magnetnu doboš pa na memoriju sa magnetnim jezgrima. Sledeći logičan korak … Опширније
Uticaj revolucije informacija na naše društvo i industriju je ogroman. U sve većoj želji da kontrolišemo sopstvenu sudbinu mi ne želimo samo da shvatimo trenutnu tehnologiju nego i da provirimo u prošlost kako bismo prepoznali … Опширније