Циљ и исход предмета
Стицање знања о карактеристикама интернета ствари (Internet of Things – IoT), технологијама, структури, протоколима и принципима пројектовања ових система, методама за анализу постојећих решења, поређењу различитих решења и избору оптималних технологија и решења за изградњу ових система. Студент поседује знања о IoT концепту, методологијама за пројектовање, технологијама које се користе за реализацију ових система у пракси. Препознаје различите технологије који се користе у овим системима и може да објасни релације између њих, као и да дефинише параметре који би се користили у практичној имплементацији. Може самостално да анализира задати проблем и предложи решење које укључује избор технологија, протокола, и уређаја.
Теоријска настава
Дефиниција и концепт IoT система. Карактериситке и физички дизајн ових система. Логички дизајн. Функционални блокови. Комуникациони модели и софтверски интерфејс. М2М. Технологије које се користе за изградњу ових система. Анализа протокола. Концепт виртуелних мрежа. Рачунарство у облаку. Виртуелне мрежне функционалности и решења. Софтверски дефинисане мреже. Мобилност система. Бежичне мреже-стандарди и карактеристике. Архитектура система. Novi концепти и карактеристике протокола и уређаја. Сервиси и њихове карактеристике. Употреба сензора. Детекција уређаја. Агрегација података. Пројектовање и имплементација IoT система. Спрега са legacy системима. Аутоматизација и практична имплементација – паметна кућа, индустријска решења. IoT алати. Развој апликација.
Практична настава
Анлиза IoT на практичним (реалним) примерима ’Case Study’- анализа дизајна, протокола и сервиса, мерење параметара везаних за имплементацију различитих технологија и решења. Пројектовање IoT система на бази дефинисаних захтева, коришћењем различитих алата. Дизајн и развој апликација на бази дефинисаних захтева у дефинисаном окружењу. Анализа решења – паметни град, индустријска решења, паметне куће.