Teme seminara 2020

Miloš Radenković, Računarski fakultet

Biće predstavljene karakteristike Ruby programskog jezika, njegove specifičnosti, i zanimljivosti koje su moguće. Uporedo sa samim jezikom biće napravljen kratak osvrt na interpreterske jezike, tipove podataka i objektno orijentisano programiranje.

Dr Bojana Dimić Surla, Računarski fakultet

Učesnici radionice će se upoznati sa RAF kursom iz programiranja na portalu Petlja. Radionica će pokriti nekoliko osnovnih tema iz programiranja kao što su tipovi podataka i promenljive, komunikacija preko sistemskog ulaza i izlaza, operatori i naredbe grananja i petlje. Kroz izradu zadataka upoznaćemo se sa celim postupkom realizacije programa preko pripreme, analize, algoritamskog načina razmišljanja do implementacije manjih programa u programskom jeziku C. Svaki program će moći automatski da se testira onlajn na portalu Petlja u okviru kursa Računarskog fakulteta.

Dr Đorđe Babić, Računarski fakultet

U okviru predavanja predstavićemo najpopularnije softverske pakete za obradu signala kao što su Matlab i Octave. Videćemo i nekoliko primera obrade signala u popularnim programskim jezicima kao što je Python. Potom ćemo se upoznati sa softverskim paketom MatDeck. MatDeck omogućuje obradu signala uz mogućnost programiranja, editovanja teksta i vizuelnog prikaza rezultata. MatDeck je posebno prilagođen za akviziciju podataka uz primenu hardverskih kartica poznatih svetskih proizvođača kao što su ICP DAS, Advantech, Labjack. U okviru predavanja upoznaćemo se sa ilustrativnim primerima upotrebe.

Dr Milanka Gardašević Filipović, Računarski fakultet

U okviru predavanja, osim istorijskog osvrta na neke zanimljivosti u matematici, biće reči o osnovnim pojmovima u linearnoj algebri-vektorima i matricama, kao i njihovoj vezi sa računarskom grafikom. Da bi se razmatrao položaj nekog objekta u prostoru mora se postaviti referentni sistem, a to znači da se svaka tačka razmatrnog entiteta definiše sa više od jednog podatka, pa se sa brojeva prelazi na vektore. Osnovne transformacije poput translacije, skaliranja, smicanja, refleksije…veoma se jednostavno opisuju matricama.

Lazar Karbunar, Računarski fakultet

Opštenamenski i namenski računarski sistemi. Razlika između procesora, mikrokontrolera. Svrha i prednost namenskih (embedded) sistema. Primer jednog embedid sistema, Arduino platforma. Pisanje jednostavnih primer programa za Arduino platformu

Nemanja Radosavljević, Računarski fakultet

Milioni blogova i veb sajtova koriste neko od CMS rešenja kao što su WordPress ili Joomla. Ovo su ubedljivo najpopularnije platforme za izradu veb sajtova. Koriste ga Yahoo!, Ford, Samsung, New York Times, Sony i mnogi drugi. Prikazaćemo kako osnovni sajt možete da napravite za vrlo kratko vreme, a da pritom ne fali ništa od funkcionalnosti koje imaju sajtovi za čiji razvoj je potrošeno mnogo više vremena.

Dr Petar Bojović, Računarski fakultet

Naglim razvojem internet tehnologija, porastao je i broj uređaja koji se mogu kontrolisati putem računarske mreže i interneta. Mogućnost povezivanja senzora različitih vrsta na IP mrežnu infrastrukturu dalo je mogućnost daljinskog nadgledanja različitih parametara nekog stana. Kombinacija sa IP upravljivim aktuatorima (kao što je npr. prekidač) stvara se mogućnost automatizovanog upravljanja procesa u stanu. Tako na primer, kombinacijom senzora prisustva, i IP prekidača, možemo potpuno automatizovati upotrebu osvetljenja u nekom pametnom stanu.

Nemanja Marković, Računarski fakultet

Učesnici će se upoznati sa razvojem domaće Gejming industrije, saznaće koji sve to poslovi obuhvataju pravljenje jedne video igre kao i načine na koje igre mogu da zarade.

Dr Dušan Vujošević, Računarski fakultet

Kompajler je ključan alat u pravljenju softvera. Svaki programer treba da zna kako kompajler radi, da bi mogao da programira brzo i tačno. Glavni delovi kompajlera su skener, parser, semantički analizator, generator koda i optimizator. Na predavanju će biti objašnjeni funkcija i osnove načina rada glavnih delova kompajlera. Prikazaće se istorijski razvoj kompajlera. Predstaviće se sadašnje stanje u tehnologijama za razvoj kompajlera.

Dr Jelena Vasiljević, Računarski fakultet

Na ovom predavanju saznaćete više o širokoj lepezi mogućnosti primena alata i metoda veštačke inteligencije u dijagnostici karcinoma i drugih bolesti, njihovom lečenju, kao i u predikciji efikasnosti hemoterapija. Neki od tih alata su neuronske mreže, fraktali i multifraktali, genetski algoritmi, specijalni roboti sa primenama u hirurgiji i pri raznim terapijama u medicini i mnogi drugi. Saznaćete za ostvarene fantastične rezultate naučnog istraživanja, mnogo pura nagradjivane najprestižnijim nagradama gde su učestvovali u timovima i studenti RAF-a.

Dr Dragoljub Pilipović, Računarski fakultet

Brojevi i brojni sistemi su osnova računanja a to je bazna operacija za računske mašine i uopšte za područje računarstva. Opisaće se sledeći brojni sistemi: egipatski, vavilonski, sino-sistem, grčki, rimski, jevrejski, abdžad, ćirilični, indo-arapski.

Dr Snežana Popović, Računarski fakultet

SQL je skraćenica od Structured Query Language, jezika koji se koristi za komunikaciju sa relacionim bazama podataka. Različiti tipovi aplikacija koriste SQL jezik za CRUD operacije (ubacivanje, čitanje, izmenu i brisanje) nad podacima. SQL Injection (SQLi) je tip napada koji omogućava izvršavanje zlonamernih SQL naredbi. Iako je prisutan godinama unazad, SQLi je i dalje preovlađujući sigurnosni propust kod veb aplikacija. Tema predavanja su zlonamerno korišćenje SQL ranjivosti i načini, da se već u fazi kreiranja aplikacija, spreče moguća uspešna izvršenja napada i štetne posledice.

Dr Nenad Malešević, Računarski fakultet

Objašnjenje dizajna kao prakse projektovanja za industrijsku proizvodnju. Odnos dizajna i moderne umetnosti (umetnosti industrijskog društva). Savremene odrednice dizajna (dizajn kao metamedisjka praksa). Dizajn multimedija.

Igor Mijatović, Računarski fakultet

Kada je nastala mobilna telefonija i koje sve sisteme imamo danas. Kada su proizvedeni prvi mobilni uređaji sa navigacijom, kamerama, ekranima osetljivim na dodir. Šta nas čeka u budućnosti.

Branko Fulurija, Noredus

Svet u kome danas zivimo jeste zapravo svet velikih podataka. Svakog dana se generiše nevorovatna kolicina podataka u različitim oblicima i iz mnogobrojnih izvora. Računarstvo u oblaku je koncept deljenja računarskih resursa preko mreže i pruža pojedincima i kolektivima mogćnost upotrebe modernih alata i servisa koji su ranije bili dostupni samo najvećim kompanijama. U ovom predavanju ćemo zakoračiti u zanimljivi svet velikih podataka i računarstva u oblaku i upoznati veliki potencijal kombinacije ova dva koncepta.

Bojan Ivanović i Ilija Damnjanović, Coming

U prezentaciji će biti reči šta je to ERP rešenje, šta je sve to što treba znati o poslovnom softveru, koje su to prednosti ERP rešenja u odnosu na druge softvere, koja je uloga ERP programera i konsultanta.

Tamara Radivojević, B4B

U svetu velikih preduzeća i multinacionalnih kompanija koji posluju sa mnoštvom proizvoda i usluga, na različitim tržištima, osnovni cilj je ostvarivanje profita. Iskustvo je pokazalo da najveći profit ostvaruju kompanije koje imaju sposobnost za bolje i adekvatnije planiranje i upravljanje resursima preduzeća.

Samim time ne treba da čudi da se sve više pažnje u biznisu posvećuje informacijama, odnosno njihovom prikupljanju, skladištenju i interpretaciji – naročito sada kada nam napredak u tehnologiji i informacionim sistemima pruža ogromne kapacitete i mogućnosti rada sa istim.

SAP Inteligent Enterprise omogućava brzu obradu podataka u poslovne informacije uz pomoć savremenih informacionih tehnologija koje objedinjuju veštačku inteligenciju, mašinsko učenje, Internet of Things i analitiku. Automatizacija svakodnevnog poslovanja, bolja interakcija sa kupcima i dobavljačima, brzo prikupljanje i obrada podataka, otkrivanje obrazaca i predviđanje ishoda, predstavljaju temelje SAP Inteligent Enterprise.

Ukratko, ovo predavanje će pružiti uvid kako informacione tehnologije utiču na moderno poslovanje.