Секција за развој видео игара основана на РАФ-у

На Рачунарском факултету покренута је секција за развој видео игара која је за кратко време окупила преко 130 заинтересованих студената. Секција је намењена студентима свих студијских програма и година, без обизира на искуство у области креирања видео игара. Иницијативу за ову секцију је покренуо студент треће године Рачунарских наука Младен Јовановић.

 Ја се бавим прављењем видео игрица још од средње школе, али је тешко изводљиво да радим сам. Game development није за једног човека јер не може постићи велике резултате у неком прихватљивом временском року. Такође, није довољно бити само програмер, дизајнер или бавити се само звуком. Дакле, потребно је да се споји више професија у једно и заједно могу довести до резултата. С обзиром на то да РАФ окупља људе сличних интересовања и нивоа знања, одлучио сам да их окупим и оснујем секцију где бих можда нашао сараднике за будуће пројекте.

Младен истиче да је циљ секције за развој видео игара да студенти праве комерцијалне пројекте и да се пробију на тржиште, како наше, тако и глобално. Замисао му је да праве игрице које би могли да играју људи из целог света. Иако то захтева веће пројекте, верује да му чланови секције у томе могу помоћи. Оно на чему је посебно захвалан јесте одазив факултета на његов предлог.

 Рачунарски факултет ми је изашао у сусрет у сваком могућем смислу, веома су подржали идеју секције и то настављају и сада када је секција заживела. Тако да сам веома задовољан реакцијом РАФ-а, као и интересовањем студената које је ставарно велико, што ми је посебно драго. Када смо основали секцију, прво смо се упознали са оним шта ћемо радити, окружењима и очекивањима чланова. Секција није организована тако да ја држим класична предавања и говорим члановима шта да раде. Идеја је да оквирно видимо могућности које имамо и да ангажујемо људе који учествују, наравно уз одређене материјале. Хтели бисмо да их подстакнемо да сами истражују и уче јер тако функционише ова индустрија, а мислим да се може применити на више ствари. Човек мора сам да се ангажује и сам додатно да ради, а не може све да му се сервира. Зато са наше стране пружамо све материјале и све могуће смернице. Ово је велика област и не би нам био довољан један семестар, него чак и две године да бисмо све прошли и зато постоје подобласти. Наравно, некога занимају ствари које другога не занимају и баш зато ја усмеравам студенте на да истраже додатно и да раде на ономе што желе, а потом све делове комбинују у целину и тако граде финални пројекат. Рецимо, уколико се неки тим бави вештачком интелигенцијом у игрицама одржаће мини предавање тимовима које то занима да би они то реализовали у свом коду и тако заједно уче и раде оно што им се свиђа.

С обзиром на то да секцију чини велики број чланова, деле се у тимове од оптимално пет до десет чланова, оформљене тако да их чине различити профили. У структури чланова, тренутно петнаестак, тимова обухваћени су аспекти који се тичу програмирања, графике, звука. У тиму су приступни level или game дизајнери, као и вође тимова који имају више искуства и стоје на располагању тиму уколико дође до проблема. Поред 130 студената, од којих је највећи број студената Рачунарских наука и Рачунарског инжењерства који се баве програмирањем, затим студената Мултимедијалног дизајна који су фокусирани на графику и оних који се баве звуком, придружили су се дипломци и они који раде у индустрији видео игара. Они ће допринети секцији својим искуством тако што ће помагати члановима, имаће гостовања и презентације. Сви чланови секције се тренутно састају средом од 18 до 20 часова, а тимови и до пар пута недељно. Поседују Discord сервер преко ког комуницирају и где дискутују, раде заједно, обавештавају једни друге о напретку или проблемима. Задатак сваког тима јесте да изабере пројекат уз Младенову консултацију, а затим током месец дана сваки члан тима ради на делу који припада његовој области. Готов пројекат треба да буде смислена целина, која ће чак моћи да се пласира, још увек не у комерцијалном смислу, али као веома добар почетак за будуће учење и корак ближе већим пројектима које тимови буду радили. Први резултати пројеката се очекују у јануару, што Младен сматра могућим јер су одабрани реално изводљиви пројекти.

Има разних пројеката и углавном правимо копије већ постојећих видео игрица јер се тако најбоље учи и улази у тематику, али то нису праве копије. Тимови имају задатак да свака игрица има нешто ново и другачије у односу на оригинале, као што су, на пример, Bomb it и Bloons tower defense. Када буду готови, пројекте ћемо вероватно поставити онлајн, тако да буду доступни свима. План је да се уз игрице добије и source код, тако да играчи могу да виде сам код, односно како је то све направљено и могу да мењају и експериментишу игрицом. Главни game engine који користимо је Unity. Њега користимо за сам развој 2D игрица, а он комбинује више аспеката. У њега убацујемо моделе и слике које праве чланови који се баве графиком, а они користе алате као што су блендер, фотошоп, гимп, маја, алате за 3D моделинг и за 2D графику. Unity комбинује оно што они направе и у њему се код пише у C#. Још један од алата који користимо је Unreal engine намењен за 3D. Отворени смо и за неке друге game engine који постоје, али су тренутно ова два индустријски стандарди и мислим да је најбоље и за оне који се никада нису бавили овим да науче кроз њих.

Иако није истраживао друге области поред прављења видео игрица, Младен сматра да би секција за развој софтвера била занимљива на РАФ-у. Такође, мисли да би студентима било интересантно да имају филмску и секцију за развијање мобилних апликација. Овом приликом, Младен је позвао своје колеге да иницирају оснивање нових секција на факултету.