Теме семинара 2020

Милош Раденковић, Рачунарски факултет

Биће представљене карактеристике Ruby програмског језика, његове специфичности, и занимљивости које су могуће. Упоредо са самим језиком биће направљен кратак осврт на интерпретерске језике, типове података и објектно оријентисано програмирање.

Др Бојана Димић Сурла, Рачунарски факултет

Учесници радионице ће се упознати са RAF курсом из програмирања на порталу Петља. Радионица ће покрити неколико основних тема из програмирања као што су типови података и променљиве, комуникација преко системског улаза и излаза, оператори и наредбе гранања и петље. Кроз израду задатака упознаћемо се са целим поступком реализације програма преко припреме, анализе, алгоритамског начина размишљања до имплементације мањих програма у програмском језику C. Сваки програм ће моћи аутоматски да се тестира онлајн на порталу Петља у оквиру курса Рачунарског факултета.

Др Ђорђе Бабић, Рачунарски факултет

У оквиру предавања представићемо најпопуларније софтверске пакете за обраду сигнала као што су Matlab и Octave. Видећемо и неколико примера обраде сигнала у популарним програмским језицима као што је Python. Потом ћемо се упознати са софтверским пакетом MatDeck. MatDeck омогућује обраду сигнала уз могућност програмирања, едитовања текста и визуелног приказа резултата. MatDeck је посебно прилагођен за аквизицију података уз примену хардверских картица познатих светских произвођача као што су ICP DAS, Advantech, Labjack. У оквиру предавања упознаћемо се са илустративним примерима употребе.

Др Миланка Гардашевић Филиповић, Рачунарски факултет

У оквиру предавања, осим историјског осврта на неке занимљивости у математици, биће речи о основним појмовима у линеарној алгебри-векторима и матрицама, као и њиховој вези са рачунарском графиком. Да би се разматрао положај неког објекта у простору мора се поставити референтни систем, а то значи да се свака тачка разматрног ентитета дефинише са више од једног податка, па се са бројева прелази на векторе. Основне трансформације попут транслације, скалирања, смицања, рефлексије…веома се једноставно описују матрицама.

Лазар Карбунар, Рачунарски факултет

Општенаменски и наменски рачунарски системи. Разлика између процесора, микроконтролера. Сврха и предност наменских (embedded) система. Пример једног embedid система, Arduino платформа. Писање једноставних пример програма за Arduino платформу

Немања Радосављевић, Рачунарски факултет

Милиони блогова и веб сајтова користе неко од CMS решења као што су WordPress или Joomla. Ово су убедљиво најпопуларније платформе за израду веб сајтова. Користе га Yahoo!, Ford, Samsung, New York Times, Sony и многи други. Приказаћемо како основни сајт можете да направите за врло кратко време, а да притом не фали ништа од функционалности које имају сајтови за чији развој је потрошено много више времена.

Др Петар Бојовић, Рачунарски факултет

Наглим развојем интернет технологија, порастао је и број уређаја који се могу контролисати путем рачунарске мреже и интернета. Могућност повезивања сензора различитих врста на IP мрежну инфраструктуру дало је могућност даљинског надгледања различитих параметара неког стана. Комбинација са IP управљивим актуаторима (као што је нпр. прекидач) ствара се могућност аутоматизованог управљања процеса у стану. Тако на пример, комбинацијом сензора присуства, и IP прекидача, можемо потпуно аутоматизовати употребу осветљења у неком паметном стану.

Немања Марковић, Рачунарски факултет

Учесници ће се упознати са развојем домаће Гејминг индустрије, сазнаће који све то послови обухватају прављење једне видео игре као и начине на које игре могу да зараде.

Др Душан Вујошевић, Рачунарски факултет

Компајлер је кључан алат у прављењу софтвера. Сваки програмер треба да зна како компајлер ради, да би могао да програмира брзо и тачно. Главни делови компајлера су скенер, парсер, семантички анализатор, генератор кода и оптимизатор. На предавању ће бити објашњени функција и основе начина рада главних делова компајлера. Приказаће се историјски развој компајлера. Представиће се садашње стање у технологијама за развој компајлера.

Др Јелена Васиљевић, Рачунарски факултет

На овом предавању сазнаћете више о широкој лепези могућности примена алата и метода вештачке интелигенције у дијагностици карцинома и других болести, њиховом лечењу, као и у предикцији ефикасности хемотерапија. Неки од тих алата су неуронске мреже, фрактали и мултифрактали, генетски алгоритми, специјални роботи са применама у хирургији и при разним терапијама у медицини и многи други. Сазнаћете за остварене фантастичне резултате научног истраживања, много пура наградјиване најпрестижнијим наградама где су учествовали у тимовима и студенти РАФ-а.

Др Драгољуб Пилиповић, Рачунарски факултет

Бројеви и бројни системи су основа рачунања а то је базна операција за рачунске машине и уопште за подручје рачунарства. Описаће се следећи бројни системи: египатски, вавилонски, сино-систем, грчки, римски, јеврејски, абџад, ћирилични, индо-арапски.

Др Снежана Поповић, Рачунарски факултет

SQL је скраћеница од Structured Quеry Language, језика који се користи за комуникацију са релационим базама података. Различити типови апликација користе SQL језик за CRUD операције (убацивање, читање, измену и брисање) над подацима. SQL Injection (SQLi) је тип напада који омогућава извршавање злонамерних SQL наредби. Иако је присутан годинама уназад, SQLi је и даље преовлађујући сигурносни пропуст код веб апликација. Тема предавања су злонамерно коришћење SQL рањивости и начини, да се већ у фази креирања апликација, спрече могућа успешна извршења напада и штетне последице.

Др Ненад Малешевић, Рачунарски факултет

Објашњење дизајна као праксе пројектовања за индустријску производњу. Однос дизајна и модерне уметности (уметности индустријског друштва). Савремене одреднице дизајна (дизајн као метамедисјка пракса). Дизајн мултимедија.

Игор Мијатовић, Рачунарски факултет

Када је настала мобилна телефонија и које све системе имамо данас. Када су произведени први мобилни уређаји са навигацијом, камерама, екранима осетљивим на додир. Шта нас чека у будућности.

Бранко Фулурија, Норедус

Свет у коме данас зивимо јесте заправо свет великих података. Сваког дана се генерише невороватна колицина података у различитим облицима и из многобројних извора. Рачунарство у облаку је концепт дељења рачунарских ресурса преко мреже и пружа појединцима и колективима могћност употребе модерних алата и сервиса који су раније били доступни само највећим компанијама. У овом предавању ћемо закорачити у занимљиви свет великих података и рачунарства у облаку и упознати велики потенцијал комбинације ова два концепта.

Бојан Ивановић и Илија Дамњановић, Coming

У презентацији ће бити речи шта је то ERP решење, шта је све то што треба знати о пословном софтверу, које су то предности ERP решења у односу на друге софтвере, која је улога ERP програмера и консултанта.

Тамара Радивојевић, B4B

У свету великих предузећа и мултинационалних компанија који послују са мноштвом производа и услуга, на различитим тржиштима, основни циљ је остваривање профита. Искуство је показало да највећи профит остварују компаније које имају способност за боље и адекватније планирање и управљање ресурсима предузећа.

Самим тиме не треба да чуди да се све више пажње у бизнису посвећује информацијама, односно њиховом прикупљању, складиштењу и интерпретацији – нарочито сада када нам напредак у технологији и информационим системима пружа огромне капацитете и могућности рада са истим.

SAP Inteligent Enterprise омогућава брзу обраду података у пословне информације уз помоћ савремених информационих технологија које обједињују вештачку интелигенцију, машинско учење, Internet of Things и аналитику. Аутоматизација свакодневног пословања, боља интеракција са купцима и добављачима, брзо прикупљање и обрада података, откривање образаца и предвиђање исхода, представљају темеље SAP Inteligent Enterprise.

Укратко, ово предавање ће пружити увид како информационе технологије утичу на модерно пословање.