Теме семинара 2021

Проф. др Иван Елезовић, Рачунарски факултет

Презентација има за циљ да представи тему сонограма тј. како музичка технологија може садржати практичан аспект а истовремено одређујући свестраност у смислу прилагођавања неких других музичких дисциплина као сто је теорија музике у функцији музичке технологије. Поред тога, презентација успоставља начине и везу између практичних и теоријских савремених техника које се употребљавају ради манипулације звучног спектрума у циљу професионалне презентације радијских као и телевизијских репортажа. Презентација исто тако разбија предрасуде о монтажи звука кроз спектрални графикон који садрзи знатно детаљнији визуелни приказ аудио садржаја.

Проф. др Маја Лутовац, Рачунарски факултет

На предавању ће бити рећи о технологијама које се примењују за развој апликација на Андроид базираним уређајима, укључујући Андроид мобилне телефоне и Андроид ТВ. Након уводног дела, где ће бити речи о врсти Андроид уређаја, као и њиховом развоју и усавршавању кроз историју, биће описан Андроид софтверски стек, основни појмови и елементи који се користе приликом развоја Андроид апликација, као и алат Андроид Студио. Биће описан сам процес развоја Андроид апликација. Затим ће бити приказана структура једног Андроид пројекта и у оквиру тога описани значајни фајлови које се користе приликом имплементације. Приказаћемо изглед Андроид емулатора који се могу користити током развоја и тестирања, као и пример једне Андроид апликације.

Игор Цигановић, Рачунарски факултет

Написаћемо бота у језику Пајтон који управља играчем тако да стигне до одређене дестинације користећи путању уцртану на мапи. Затим ћемо укратко видети примере алгоритама надгледаног учења и ојачаног учења.

Петар Првуловић, Рачунарски факултет

Тема излагања су искуства из прве руке о фриленс начину рада и животном стилу. Говорићемо о томе шта је фриленс, како и зашто постати фриленсер и како се одржати у том свету. Направићемо осврт и на актуелну тему регулисања пореске обавезе за фриленсере и објаснити који начини постоје да фриленсер легално послује.

Проф. др Младен Станојевић, Рачунарски факултет

Роботика данас представља једну од најдинамичнији грана рачунарских наука, при чему нови роботи све успешније репродукују различите људске способности. Иако се сматра да је роботика почела да се развија у 20. веку, почетке развоја треба тражити много раније у радовима Леанарда да Винчија у 15. веку, развоју механичких лутака у Јапану (17.-19. век), малог писара (18. век) или човека на пару (19. век). Међутим, интензиван развој роботике је заправо започео тек у другој половини 20. века са развојем технологије и рачунара. Од тада роботи почињу да налазе своју примену у готово у свим областима људског деловања, почевши од примене у домаћинству, медицини, индустрији, опасним ситуацијама и окружењима, грађевини, пољопривреди, војсци, итд.

Бранислав Милојковић, Рачунарски факултет

У предавању ће бити изложено неколико приступа за развој вештачке интелигенције која може да игра различите игре. Ова област је веома интересантна и још увек релевантна, иако се на њој ради већ више од 50 година. Анализираће се алгоритми за играње игара попут X-О, шаха и гоа. Биће дискутовано како ови алгоритми могу да се примене у другим областима, и како изгледа будућност развоја вештачке интелигенције уопштено.

Ана Марковић, Рачунарски факултет

На предавању ће бити приказан један једноставан релациони модел базе података. Модел ће бити прошириван током предавања. Слушаоци ће бити спроведени кроз све фазе развоја базе података: концептуално моделовање, логичко моделовање, физичко моделовање и генерисање кода. Биће објашњени концепти. База ће бити подигнута на удаљен сервер како би слушаоци видели примењивост приступа у пракси.

Проф. др Невена Марић, Рачунарски факултет

Да ли је иједна људска активност потпуно предвидива или увек постоји и ефекат случајности? Да би моделовали и проучавали различите области људског и не-људског деловања углавном морамо да урачунамо тај ефекат. То се изводи на различите начине када се праве рачун(ар)ски модели од финансија до медицине и стотина других области. Причаћемо о томе како да симулирамо случајне догадјаје на рачунару и колико су онда они заправо случајни.

Филип Топузовић, Рачунарски факултет

Учесници радионице ће се упознати са основним начелима савременог дизајна корисничког интерфеја и развоја интерактивних прототипова за потребе мобилних апликација и веб дизајна. Посредством онлајн алата за брзи развој прототипова Фигма, учесници ће имати прилику да развију интерактивни визуелни концепт мобилне апликације и да се упознају са кључним дизајнерским принципима као што су хијерархија, динамика, контраст, употребљивост и приступачност. Развијена решења ће се у реалном времену тестирати на мобилним уређајима учесника, пружајући им могућност да се на непосредан начин упознају са процесом рада у индустрији дизајна.

Проф. др Бојана Димић Сурла, Рачунарски факултет

Учесници радионице ће се упознати са РАФ курсом из програмирања на порталу Петља. Радионица ће покрити неколико основних тема из програмирања као што су типови података и променљиве, комуникација преко системског улаза и излаза, оператори и наредбе гранања и петље. Кроз израду задатака упознаћемо се са целим поступком реализације програма преко припреме, анализе, алгоритамског начина размишљања до имплементације мањих програма у програмском језику Ц. Сваки програм ће моћи аутоматски да се тестира онлајн на порталу Петља у оквиру курса Рачунарског факултета.

Немања Величковић, Видеоболт

У оквиру презентације биће описана потреба уводјења девопс алата како би се олакшала интеграција тимова и процес рада, као и примери техничких изазова и решења.

Дејан Пектер, Нордеус

Од игара до Нордеуса, презентација Дејана Пектера