Теме семинара 2026

Никола Хромчик – Software Engineer, Levi9

У овом предавању ћемо истражити концепт неуроеволуције — технике која комбинује неуронске мреже и еволуционе алгоритме. Уместо класичног тренирања, AI агенти уче кроз генерације, где најуспешнији преживљавају и преносе своје „знање“ на следећу генерацију.
Кроз практичан пример посматраћемо како група AI агената покушава да игра једноставну игрицу. Генерацију по генерацију, агенти постају све бољи — баш као у природној селекцији.

Дејан Пектер – Principal Engineer, Nordeus

Предавање „Моја каријера у гејмингу“ води вас кроз развојни пут једног инжењера – од средње школе и Рачунарског факултета, преко првог посла, до позиције у Nordeusu, где Дејан већ 10 година учествује у креирању игара које играју милиони људи широм света.
Дејан Пектер ће поделити како су изгледали његови први кораци ка гејмингу, које одлуке су биле кључне и шта је научио успут, али ће и поделити шта је потребно да и ви већ данас направите своје прве кораке ка каријери у гејминг индустрији.

Др Жељко Гаврић, доцент, RAF

Предавање приказује како се развија софтвер који је стабилан, лако се одржава и спреман је за промене. Објашњава се због чега у софтверу настају непредвиђени проблеми, како се они могу спречити и какву улогу имају тестирање и аутоматизација развоја. Кроз једноставне примере из праксе ученици ће видети да поуздан софтвер није резултат случајности или „среће у програмирању“, већ последица промишљеног приступа, добре организације и јасне структуре система.

Др Младен Станојевић, RAF

Данашњи велики језички модели као што су ChatGPT, DeepSeek, Gemini, Grok, Le Chat и други могу да се користе за решавање бројних проблема и проналазе велику примену у разним областима живота. С обзиром на велике могућности примене, логично се поставља питање да ли ови модели већ данас превазилазе интелигенцију човека, или ће то можда да се догоди у ближој или даљој будућности. Да ли је човечанство угрожено развојем вештачке интелигенције, као што се то често приказује у научно-фантастичним филмовима и које су реалне опасности у њеном неадекватном коришћењу?

Др Јелена Васиљевић, RAF

Представљање алата VI који се већ користе у медицини и биоинформатици, генетици или су у експерименталној фази.

Др Душан Вујошевић, RAF

Филозофски приступи науци имају компликоване називе. Што је још горе, ти називи су, макар на први поглед, веома слични. Делују као ограда која омета приступ нечем вредном. Предавање ће имати за циљ демистификацију филозофских приступа науци и њихових назива. Који од ових приступа највише одговара рачунарским наукама: емпиризам, позитивизам, индуктивизам, конфирмационизам, инструментализам, фалсификационизам, конструктивизам, релативизам, екстремни релативизам, реализам, антиреализам или семантички антиреализам? Како развој модерног рачунарства утиче на филозофију, једну иначе прастару дисциплину? Шта је то заједничко класичним научним теоријама и најновијим моделима вештачке интелигенције?

Др Петар Бојовић, RAF

Кроз јефтин електронски хардвер, базиран на ESP32 чиповима, и интелигентне технологије прослеђивања података бежичним путем, стварају се услови за развој независне дистрибуиране мреже. Те мреже се могу користити како за комуникацију између људи, тако и за сензорску комуникацију. Заједно са радио-аматерима, у Србији активно радимо на повезивању целе територије са овом технологијом. Она нуди сваком ко се прикључи, да потпуно бесплатно преноси поруке између две удаљене тачке. Таква технологија је такође одлично решење за неке ванредне ситуације, јер представља алтернативу Интернету и мобилној телефонији. Свако може да учествује и довољна је само набавка приступачне опреме.

Милутин Бачлија, сарадник у настави, RAF

Превођење интуитивних идеја у строго дефинисан код. Свођење сложених проблема на једноставне и познате путем преформулације. Дискусија о коришћењу основних алгоритама и ограничењима свођења на познате, али захтевне алгоритме. Примери су најјефтиније повезивање градова у равни и реконструкција локација објеката из њихових међусобних удаљености. Посебан акценат је на разликама између нискодимензионих проблема и вишедимензионалних података који личе на индустријске податке. Интуиција да се након налажења доброг решења, активно траже још боља.

Богдан Хабић, Co-founder and CTO

Филип Чобанин

Богдан Новаковић, РАФ

Како настаје један дигитални производ, од прве идеје до готовог решења? Како то раде студенти дизајна? На овом предавању упознаћете основе дизајн процеса кроз конкретне примере из индустрије, из угла дизајнера са одсека Мултимедијални дизајн. Показаћемо како размишљају дизајнери, како развијају идеје и како их претварају у апликације, сајтове и дигитална искуства која свакодневно користимо.