Teme seminara 2026

Nikola Hromčik – Software Engineer, Levi9

U ovom predavanju ćemo istražiti koncept neuroevolucije — tehnike koja kombinuje neuronske mreže i evolucione algoritme. Umesto klasičnog treniranja, AI agenti uče kroz generacije, gde najuspešniji preživljavaju i prenose svoje „znanje“ na sledeću generaciju.
Kroz praktičan primer posmatraćemo kako grupa AI agenata pokušava da igra jednostavnu igricu. Generaciju po generaciju, agenti postaju sve bolji — baš kao u prirodnoj selekciji.

Dejan Pekter – Principal Engineer, Nordeus

Predavanje „Moja karijera u gejmingu“ vodi vas kroz razvojni put jednog inženjera – od srednje škole i Računarskog fakulteta, preko prvog posla, do pozicije u Nordeusu, gde Dejan već 10 godina učestvuje u kreiranju igara koje igraju milioni ljudi širom sveta.
Dejan Pekter će podeliti kako su izgledali njegovi prvi koraci ka gejmingu, koje odluke su bile ključne i šta je naučio usput, ali će i podeliti šta je potrebno da i vi već danas napravite svoje prve korake ka karijeri u gejming industriji.

Dr Željko Gavrić, docent, RAF

Predavanje prikazuje kako se razvija softver koji je stabilan, lako se održava i spreman je za promene. Objašnjava se zbog čega u softveru nastaju nepredviđeni problemi, kako se oni mogu sprečiti i kakvu ulogu imaju testiranje i automatizacija razvoja. Kroz jednostavne primere iz prakse učenici će videti da pouzdan softver nije rezultat slučajnosti ili „sreće u programiranju“, već posledica promišljenog pristupa, dobre organizacije i jasne strukture sistema.

Dr Mladen Stanojević, RAF

Današnji veliki jezički modeli kao što su ChatGPT, DeepSeek, Gemini, Grok, Le Chat i drugi mogu da se koriste za rešavanje brojnih problema i pronalaze veliku primenu u raznim oblastima života. S obzirom na velike mogućnosti primene, logično se postavlja pitanje da li ovi modeli već danas prevazilaze inteligenciju čoveka, ili će to možda da se dogodi u bližoj ili daljoj budućnosti. Da li je čovečanstvo ugroženo razvojem veštačke inteligencije, kao što se to često prikazuje u naučno-fantastičnim filmovima i koje su realne opasnosti u njenom neadekvatnom korišćenju?

Dr Jelena Vasiljević, RAF

Predstavljanje alata VI koji se već koriste u medicini i bioinformatici, genetici ili su u eksperimentalnoj fazi.

Dr Dušan Vujošević, RAF

Filozofski pristupi nauci imaju komplikovane nazive. Što je još gore, ti nazivi su, makar na prvi pogled, veoma slični. Deluju kao ograda koja ometa pristup nečem vrednom. Predavanje će imati za cilj demistifikaciju filozofskih pristupa nauci i njihovih naziva. Koji od ovih pristupa najviše odgovara računarskim naukama: empirizam, pozitivizam, induktivizam, konfirmacionizam, instrumentalizam, falsifikacionizam, konstruktivizam, relativizam, ekstremni relativizam, realizam, antirealizam ili semantički antirealizam? Kako razvoj modernog računarstva utiče na filozofiju, jednu inače prastaru disciplinu? Šta je to zajedničko klasičnim naučnim teorijama i najnovijim modelima veštačke inteligencije?

Dr Petar Bojović, RAF

Kroz jeftin elektronski hardver, baziran na ESP32 čipovima, i inteligentne tehnologije prosleđivanja podataka bežičnim putem, stvaraju se uslovi za razvoj nezavisne distribuirane mreže. Te mreže se mogu koristiti kako za komunikaciju između ljudi, tako i za senzorsku komunikaciju. Zajedno sa radio-amaterima, u Srbiji aktivno radimo na povezivanju cele teritorije sa ovom tehnologijom. Ona nudi svakom ko se priključi, da potpuno besplatno prenosi poruke između dve udaljene tačke. Takva tehnologija je takođe odlično rešenje za neke vanredne situacije, jer predstavlja alternativu Internetu i mobilnoj telefoniji. Svako može da učestvuje i dovoljna je samo nabavka pristupačne opreme.

Milutin Bačlija, saradnik u nastavi, RAF

Prevođenje intuitivnih ideja u strogo definisan kod. Svođenje složenih problema na jednostavne i poznate putem preformulacije. Diskusija o korišćenju osnovnih algoritama i ograničenjima svođenja na poznate, ali zahtevne algoritme. Primeri su najjeftinije povezivanje gradova u ravni i rekonstrukcija lokacija objekata iz njihovih međusobnih udaljenosti. Poseban akcenat je na razlikama između niskodimenzionih problema i višedimenzionalnih podataka koji liče na industrijske podatke. Intuicija da se nakon nalaženja dobrog rešenja, aktivno traže još bolja.

Bogdan Habić, Co-founder and CTO

Filip Čobanin

Bogdan Novaković, RAF

Kako nastaje jedan digitalni proizvod, od prve ideje do gotovog rešenja? Kako to rade studenti dizajna? Na ovom predavanju upoznaćete osnove dizajn procesa kroz konkretne primere iz industrije, iz ugla dizajnera sa odseka Multimedijalni dizajn. Pokazaćemo kako razmišljaju dizajneri, kako razvijaju ideje i kako ih pretvaraju u aplikacije, sajtove i digitalna iskustva koja svakodnevno koristimo.