Da li je veštačka inteligencija pametnija od čoveka?
Mladen Stanojević, RAF
Današnji veliki jezički modeli kao što su ChatGPT, DeepSeek, Gemini, Grok, Le Chat i drugi mogu da se koriste za rešavanje brojnih probleme i pronalaze veliku primenu u raznim oblastima života. S obzirom na velike mogućnosti primene, logično se postavlja pitanje da li ovi modeli već danas prevazilaze inteligenciju čoveka, ili će to možda da se dogodi u bližoj ili daljoj budućnosti. Da li je čovečanstvo ugroženo razvojem veštačke inteligencije, kao što se to često prikazuje u naučno-fantastičnim filmovima i koje su realne opasnosti u njenom neadekvatnom korišćenju?
Zvuci srca: Kako računari razumeju muziku i otkucaje?
Đorđe Babić, RAF
Kako zvuči srce? Kako računari prepoznaju ritam u muzici i medicinskim signalima? U ovoj interaktivnoj demonstraciji, učenici će videti kako se EKG signali i zvučni talasi analiziraju pomoću računarske obrade signala. Naučićemo kako da prepoznamo otkucaje srca, filtriramo šum i čak pretvorimo srčani ritam u zvuk. Koristićemo Python i realne podatke da detektujemo otkucaje srca i muzičke tonove na sličan način. Ova prezentacija pokazuje kako se medicina i muzika spajaju kroz tehnologiju!
Eye tracking
Željko Gavrić, RAF
Eye tracking je tehnologija koja prati pokrete očiju i analizira gde osoba gleda. Koristi se u gejming industriji, medicini, marketingu i pristupačnosti za osobe sa invaliditetom. Tokom predavanja, učenici će videti kako se pomoću web kamere i Python koda može pratiti pogled u realnom vremenu. Demonstriraćemo jednostavan program koji detektuje oči koristeći OpenCV i dlib, a zatim ćemo diskutovati o primeni i budućnosti ove tehnologije.
Nisam haker, već IT Security inženjer
Jelena Radulović, Information Security Officer, TX Group
U ovoj prezentaciji proći ćemo kroz karijerne opcije u (sajber) bezbednosti, sa posebnim fokusom na razliku između hakera, pentestera i IT security inženjera. Bez obzira da li rade na ofanzivnoj ili defenzivnoj strani, ovi stručnjaci igraju ključnu ulogu u zaštiti digitalnih sistema.
Takođe, Jelena će objasniti svoju poziciju Information Security Officer-a unutar TX Grupe i proći kroz primere stvarnih sajber napada koji su targetirali našu kompaniju.
Namenski grafički jezici za modelovanje
Verislav Đukić, RAF
Prikaz metodologije konstrukcije i primene namenskih grafičkih jezika za modelovanje (eng. DSLs) i generatora koda za potrebe automatskog genrisanja softvera iz modela.
Informacije
Selena Vukotić, RAF
Nešto sa čim smo svakodnevno u kontaktu su informacije. Kako ih tumačimo, merimo, određujemo njihovu vrednost su pitanja na koja možemo tražiti odgovor u naučnom smislu , ali i u svakodnevnom životu, čime nam teorija informacija daje i novi uvid u pojave koje nam se događaju na dnevnom planu.
Skram – omiljen metodološki okvir za razvoj računarskog rešenja
Dušan Vujošević, RAF
Skram je pristup koji se, prvenstveno, koristi u razvoju novih softverskih rešenja. A primenljiv je i na drugim poljima. Tvorci skrama namenili su ovaj svoj metodološki okvir samoorganizovanju tima programera i efikasnoj komunikaciji unutar tima. Centralni koncept skrama je takozvani sprint, kratak vremenski interval za koji se vrši detaljno planiranje posla. Na predavanju će biti objašnjeni svi važni aspekti skrama. Kroz nekoliko zadačića iz praktične primene skrama provežbaće se razumevanje izloženog. Daće se detaljno uputstvo za početak rada po skramu. Predstaviće se i nekoliko drugih agilnih metodoloških okvira koji se često kombinuju sa skramom.
Rešavanje problema kombinatorne optimizacije primenom metaheuristika
Dragan Urošević, RAF
Sa problemima optimizacije srećemo se skoro na svakom koraku (svakodnevno). Npr. kako najbrže stići od kuće do posla ili obratno, kako organizovati distribuciju proizvoda a da to bude najjeftinije, gde rasporediti benzinske pumpe ili markete ili domove zdravlja ili vatrogasne domove, a da korisnici mogu na najbrži način stići do njih itd. Obično su ti problemi teški za rešavanje i na vrlo brzim računarima. Zbog toga obično pravimo „kompromis“ i tražimo rešenje koje ne mora biti optimalno, ali je dovoljno dobro. Danas se za to koriste metode koje su poznate pod nazivom metaheuristike. Biće prikazane neke od najpopularnijih.
Zašto prikazujemo signale u frekvencijskom domenu ?
Dragana Sandić Stanković, RAF
U frekvencijskom domenu prikazujemo frekvencijski sadržaj signala. Takav način predstavljanja signala nam olakšava analizu signala i izbor postupka za popravku signala. Transformacija signala u frekvencijski domen omogućuje efikasnije procesiranje signala: jednostavnije izdvajanje korisnog sadržaja signala i umanjenje smetnje.
Free RTOS u okviru Arduino razvojnog okruženja
Lazar Karbunar, RAF
Karakteristike Free RTOS-a, osnovne funkcije, specifičnosti. Integracija sa Arduino UNO i Mega platformama. Primeri realizacije tipičnih real time programming konstrukcija.
Uvod u vizuelno programiranje sa KNIME
Petar Prvulović, RAF
U ovoj sesiji upoznaćemo se sa KNIME, moćnim alatom za vizualno programiranje koji omogućava jednostavno upravljanje podacima. Kroz intuitivan interfejs, povezivanjem gotovih komponenti, možete prikupljati, obrađivati i analizirati podatke, kao i primenjivati modele mašinskog učenja bez potrebe za pisanjem koda. KNIME čini složene koncepte analize podataka pristupačnim i lako primenljivim kako početnicima tako i stručnjacima kojima programiranje nije primarna oblast.